Аутопутеви, тунели и брзе пруге – саобраћајна мрежа Србије наставља да расте

Пробијене су у октобру и новембру, обе цеви најдужег друмског тунела у Србији, Иришког венца на Фрушкој гори.

Савладавањем најтеже препреке, назире се крај радова и отварање Фрушкогорксог коридора за саобраћај. Спајањем Новог Сада са Мачвом, очекује се више инвестиција, бржи економски раст, али и лакши живот тог дела Србије.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић истакла је да је претходна година била изузетно успешна.

"Успели смо да завршимо 71,3 километара аутопутева и брзих саобраћајница, али наравно ове године настављамо и даље. Очекујемо завршетак два значајна коридора и Моравског и Дунавског коридора, али и завршетак правца Сремска, Рача, Кузмин као и обилазнице око Крагујевца, пет километара око Ваљева", рекла је Софронијевићева.

Крајем прошле године за саобраћај је пуштено и 14 километара Моравског коридора, деоница од Врњачке Бање до петље Врба. Изградња коридора дугог 112 километара, почела је 2019. године, а за готово пола милиона људи који гравитирају кроз три управна округа, Расински, Рашки и Моравички, од великог је значаја и мења саобраћајну слику.

Изградња Моравског коридора

Александар Антић из "Коридори Србије" очекује да ће Моравски коридор бити завршен ове године.

"Пројекат је генерално био веома изазован узимајући у обзир и радове на Морави, велики број инсталација, колизија са којима смо се суочавали, који су морали да се заштите, да се изместе. Узимајући у обзир величину пројекта, да кажем комплексност самог пројекта, све сегменте које је пројекат носио у себи. Ја сам суштински задовољан динамиком и чињеница да ћемо у 2026. години завршити читав Моравски коридор је изузетно значајна за овај крај", истакао је Антић.

Изградња путева је кључни фактор одрживог развоја. Она не само да побољшава саобраћајну повезаност, већ директно утиче на економски раст, социјалну стабилност и општи напредак друштва. После отварања деонице ауто-пута Милош Велики од Паковраћа до Пожеге, настављени су радови, крак ка Црној Гори и Бољару, као и крак ка БиХ и Котроману, важан део обилазница око Ужица.

Главни и одговорни извођач радова на мосту преко Ђетиње на Обилазници око Ужица Слободан Божовић рекао је да је цела деоница дужине 4,85 километара.

"Наизглед кратко, али је је један огроман инжењерски подухват за нашу фирму, као и за целу Србију. На целој обилазници је испројектовано осам мостова, од којих један преко реке Ђетиње. Такође је испројектовано 23 потпорна зида који ће служити за безбедност свих учесника у саобраћају и саму безбедност пута", нагласио је Божовић.

Краће време путовања

Деоница од Прељине до Адрана на Моравском коридору биће отворена до јуна 2026. године, а биће, кажу, завршен и Дунавски коридор. Од укључења са аутопута код Пожаревца до Голупца, већ у септембру, путоваће се нешто више од 75 минута. Осим развоја туризма, добри путеви унапређују квалитет живота - пре свега захваљујући краћем времену путовања.

Александар Антић истиче да ће све бити потпуно другачије у том делу Србије.

"Када је развој бизниса у питању, када су нове индустријске зоне у питању и када су у питању могућности људи, везано и за посао и за школовање", рекао је Антић.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је рекла да се планира наставак свих започетих пројеката, али се планирају и нови.

"Пре свега наставак радова на Смајлију, интензивирање радова на аутопуту Београд-Зрењанин и Нови Сад. Пуно је планова, али све је планирано, све се ради и све се ради тек када завршимо у потпуности и планску и техничку документацију", рекла је Софронијевићева.

Од непуних 600 километара ауто-пута пре 13 година, Србија данас има више од 1200 километара ауто-пута и брзих саобраћајница, тренутно се гради још 394, док је у плану изградња још готово 1000 нових километара ауто-путева и брзих саобраћајница.