Гужве на границама због увођења ЕЕС – да ли нови систем доноси безбедност или хаос

На Хоргошу се претходног викенда чекало до девет сати, на Батровцима до седам, а празници тек долазе. Европа је обећала паметније границе, добила је веће гужве и загушене прелазе. Нови систем контроле улазака и излазака путника ЕЕС (Entry/Exit System) представљен је као технолошки и безбедносни искорак, али најочигледнији резултат до сада је – неописива гужва на граничним прелазима.

Поред утиска да је ово највећи удар на слободу кретања у Европи у последњих десет година, делује и да је сам систем лоше припремљен.

Директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије "Јута" Александар Сеничић истиче да се, с обзиром на то да је рок примене померан неколико пута, очекивало да ће то у припреми бити далеко боље урађено.

Сеничић каже да се показало да без апликације и могућности да се унапред региструјемо и на тај начин избегнемо велика чекања, ЕЕС очигледно не може да испуни очекивања.

"Ја верујем да су у Европској комисији имали добру идеју, пре свега да се заштити простор Европске уније, Шенгенске зоне и да се контролише дужина боравка, али са друге стране показује се да едукација политичких службеника није уређена на адекватан начин“, указује Сеничић.

Ипак, каже, треба бити поштен и признати да је и без овог система на мађарској и хрватској граници било вишечасовних чекања, јер кад су велике гужве, ти прелази не могу да приме тако велики број људи.

Нешто боља ситуација на аеродромима

Ситуација на аеродромима јесте нешто боља, јер постоји велики број уређаја за самоочитавање, што убрзава поступак. Међутим, и ту се очекују велики удари за празнике с обзиром на то да се ЕЕС односи на 59 земаља.

"Очекујемо велики број долазака из Северне Америке, и рецимо из Велике Британије, и то ће бити велики удар и на саме аеродроме у Европи", наводи Сеничић.

Петар Војиновић, главни уредник портала о ваздухопловству Танго сикс, напомиње да удружење аеродрома има замерку на рад граничне полиције зато што за послове контроле није ангажовано довољно људи.

"ЕУ је можда требало да инвестира у више киоска на којима се региструјете пре него што дођете на границу. Дакле, ни аеродроме, нити авио-компаније не би требало да кривимо онолико колико регулатора, односно целу ЕУ", напомиње Војиновић.

Каже да је оправдана идеја ЕУ да контролише ко злоупотребљава правила Шенгенског простора, али је било неопходно инвестирати више новца у опрему и додатно особље.

Безбедносни алат или политички инструмент

Поставља се и питање да ли је ЕЕС безбедносни алат или је ипак политички инструмент за појачану контролу кретања.

Војиновић објашњава да је контрола путника пре уласка у авион већ довољно детаљна, али да се безбедносни контекст односи пре свега на котролу уласка миграната. Иако се са аспекта безбедности ЕЕС чини оправданим, поставља се питање утицаја на туризам и планирање путовања. Александар Сеничић каже да велики број путника оклева да се у јеку летње сезоне упути у земље ЕУ.

"Ми већ сада имамо ставове одређеног броја грађана и људи који путују да не желе да путују, не желе да губе време и да чекају  на границама по 10-15 сати, јер толико се претпоставља да ће у друмском саобраћају да се чека у летњој сезони, што је јако лоше. Наравно, погађа целу индустрију и верујем да морамо пронаћи неки бољи начин", истиче Сеничић.

Појачана контрола не мора да подразумева веће гужве

Указује и да појачана контрола не мора да подразумева веће гужве и наводи пример Катара у време одржавања Светског првенства у фудбалу, где је све решено једном апликацијом.

"Ми нисмо срели човека на уласку у земљу, нигде није било гужве, дакле све то може да се организује далеко боље, далеко једноставније и чуди ме да је овај систем на овај начин успостављен, поготово што ми сваки пут када прелазимо границу на уласку и на изласку морамо да се верификујемо кроз систем, дакле стварају се гужве и у једном и другом смеру“, наводи Сеничић.

Запослени у туризму нарочито страхују од тренутка када систем буде успостављен у пуном капацитету, односно када буде примењиван 24 часа дневно, на свим прелазима. Досадашња искуства показују да систем није у стању да обради толики број података. Петар Војиновић упозорава да је додатни проблем то што се због пада система на аеродромима дешава да путници закасне на лет.

"Ви касните на лет, ваш пртљаг остаје, то онда прави додатни проблем и трошкове авио-компанијама. Дакле, љутња би требало да се усмери на администратора, односно Европску комисију која је то направила и која очигледно то није довољно, пре свега, исфинансирала", истиче Војиновић.

Утицај на туризам

Александар Сеничић каже да, када је о туристичким аранжманима уз превоз аутобусима реч, још нису забележена масовна одустајања од путовања.

"Десетак одсто мање људи до сада је уплатило аранжмане, али рачуницу можемо правити тек кад прође Нова година, кад заиста будемо видели шта се реализовало... За један део људи који желе да путују, то може да буде отежавајућа околност и да се они преусмере на неке друге дестинације које нису у Европској унији", наводи Сеничић.

Директор "Јуте" се нада да ће ЕТИАС систем, који би требало да буде уведен крајем следеће године, решити проблем. ЕТИАС ће подразумевати онлајн пријаву пре путовања путем званичног сајта или мобилне апликације, као и плаћање таксе.

"Апликација је мање-више готова, ја сам имао прилику да је видим. Уколико кренемо са таквом врстом регулативе, мислим да ће то у великој мери помоћи да и брже пролазимо и сигурније се осећамо и да једноставно немамо овакву врсту тензије кад се одлучујемо да путујемо", оцењује Сеничић.

Петар Војиновић каже да ЕЕС неминовно утиче на туризам и додаје да сличан проблем постоји и у САД, због намере Доналда Трампа да "драматично отежа улазак" у земљу.

"Буквално узимају телефоне, гледају друштвене мреже, имају могућност да вам забране улазак. Видео сам податке да је рецимо посета Лас Вегасу пала за 20 одсто, а онда обећавају за један велики пројекат као што је Светско првенство у фудбалу, да ћете уз купљену карту имати лакши или једноставнији улазак", каже Војиновић.

Констатује да је све базирано на политици, али упозорава да резултати историјског "бума" у туризму, забележеног после пандемије ковида, могу бити доведени у питање.