Зашто ексклузивни локали у Београду зврје празни – нова врста менаџера могла би да буде решење

Прва европска модерна робна кућа на Балкану – Робна кућа "Митић" – саграђена је на девет ари земљишта. У тој згради у Кнез Михајловој улици се одевала најпознатија београдска господа. У тој робној кући је први пут уведена каталошка продаја.

Робна кућа "Митић" тренутно нема закупаца, а зграда је у процесу реституције.

"Ту су одлуке већ донете. Ради се о три адресе – 41, 43 и 45. Постоје одговарајући предмети за те адресе и донете су различите одлуке", каже директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

Објашњава да је адреса 41 у власништву РК "Београд", да је адреса 43 враћена старим власницима, а да је за адресу 45 одбијен захтев за реституцију, пошто се се утврдило да се нису јавили прави наследници.

"Што се тиче дела који је враћен - Кнез Михајлова 43 - ту се ради о потомцима породице Гарашанин", каже Секулић.

Реституција не би требало да буде проблем, заинтересованих нема

Излози некада ексклузивног здања прелепљени су новинама и плакатима, док су на фасади исписани графити. Иако би део зграде могао да се издаје, по свему судећи, заинтересованих закупаца нема.

Оваквих локала у Београду има још, а њихово издавање, у идеји, не би требало да буде проблем.

"Тек по правоснажности решења долази до промене власништва. У међувремену се ради нормално, кад решење постане правоснажно, кад постане приватна својина, постоји један рок од три године. Закупац је у истом режиму као што је био према држави, након три године власник може да ради са том имовином шта хоће", објашњава Секулић.

Цена закупа зависи од локације, позиције у оквиру зграде и површине локала. Најскупље је у пешачкој зони, најпрометнијим булеварима, тржним центрима, а најјефтиније на периферији града и у мањим тржним центрима који нису толико посећени.

Навике су данас другачије

Кристина Маринковић која ради у агенцији за некретнине каже да се променила навика куповања.

"Тренд преласка малопродајних објеката у тржне центре је зато што нуде стабилну понуду закупцима и онда се они често одлучују да пређу из ових градских централних зона у тржне центре и шопинг молове", објашњава Маринковића. 

Чак и у најпрометнијим деловима града, у Кнез Михаиловој улици, па и на Теразијама постоје празни локали, годинама напуштени.

Негде на једној страни улице има више локала и закупци плаћају више него комшије преко пута.

Колике су цене

Закупнина пословног простора креће се од 10 евра по квадратном метру на периферији до 30 евра у Кнез Михаиловој. Цена буде и виша уколико су локали реновирани или се налазе у тржним центрима.

Локали се изнајмљују на најмање 12 месеци, уз депозит од две до три кирије, док се у већим пословним зградама и шопинг моловима потписују дугорочнији уговори, уз додатне трошкове, као што су одржавање зграде и постављање реклама.

Иако је у последње време потражња за локалима мања, још се догађа да поједини закупци пристају да плате и дугове за комуналије претходних власника само да би били на месту где могу добро да зараде.

"Tenant mix manager" – могуће решење за неискоришћене просторе

Стручњак за инвестиције и некретнине Ервин Пашановић рекао је за РТС да је култура куповине данас другачија и да се део тржишта преселио на интернет.

"Шопинг молови концентришу све неопходне ствари које су потребне, а постоје и пешачке зоне", каже Пашановић.

Кнез Михајлова улица је и даље најексклузивнија локација са највишом ценом закупа, наглашава Пашановић и додаје да закуп квадрата, заправо, у просеку кошта од 100 до 200 евра.

"Ту нема празних локала који су правно-имовински решени, углавном су сви издати. Ови који су празни углавном имају правне проблеме. Међутим, већ од Теразија ка Славији има доста празних локала", указује Пашановић.

Професија "tenant mix manager" могла би да буде решење за просторе који су данас напуштени или једноставно неискоришћени, каже Пашановић.

Објашњава да би та особа била задужена за одлуку о томе које радње могу да закупе локале у одређеном простору.

"Не треба да имамо 17 радњи за гардеробу, 16 за патике, ниједну апотеку, ниједног фризера, ниједан ресторан", наглашава стручњак за инвестиције и некретнине.

Истиче да би tenant mix manager правио садржај међу локалима, који би купцу могао да на једном месту понуди све што му треба.