Пецали рибу, извукли дављеника – двојица Лозничана постали локални хероји

Уобичајени одлазак на пецање претворио се у борбу за живот шездесеттрогодишњег човека. Храброст Божидара Пантића и знање Николе Марковића стечено током двадесетогодишње службе у Хитној помоћи били су пресудни за срећан исход приче, која је почела наизглед безазленом сликом у којој риболовац стоји у реци.

"Случајно сам поново погледао у воду, њега нема, онда само видим – изрони глава наједном из воде. Нисам размишљао секунде једне, потрчао сам одмах у воду, сустигао сам га у води и извукао до плићака, даље нисам могао сам. Онда сам викао Николу, он је одмах дошао, човек из воде, оставио штап и потрчао у помоћ. Кад је дошао овде, овај човек је већ био поплавео, помодрео, помислио сам да је мртав“, прича Пантић.

Марковић је видео да човек нема дисање, да грудни кош мирује и да није могао да напипа пулс.

"Слушао сам, нисам чуо да дише, пулса нисам могао да напипам и онда сам решио да кренем реанимацију. Почео сам да га реанимирам, напипао сам први откуцај срца, одмах сам звао Божу да зове Хитну помоћ, да објасни локацију и да им каже да смо извукли тело из воде, да даје знаке живота и да пожуре колико је могуће“, каже Марковић.

До доласка лекара, Никола је успео да стабилизује дисање и поврати свест риболовцу, који је након тродневног болничког лечења отпуштен кући.

Божидар каже да је био синоћ код њега у посети. "Добар је, не сећа се ништа шта је било, али је добар", каже он.

Марковић истог човека једном већ спасао

Никола Марковић је истог човека једном већ спасао, када је пао са мотора.

"Захваљује се и сећа се неке приче да је некад давно, кад је пао са мотора, не знам ни пре колико година то има, да сам га и тад спасао, да сам га возио за Београд, и каже – и сад си опет био ту кад си ми био потребан“, наводи Марковић.

Да живот режира филмске приче показало се и овог пута. А Никола, Божидар и човек којем су спасили живот, по договору ће се, кажу, опет видети на Дрини.