Може ли повећање минималца да погура и остале зараде – шта кажу послодавци, а шта синдикати

Повећана је минимална плата – од октобра, износиће 500 евра, за 9,4 одсто више него сада. Ту одлуку једногласно су на седници Социјално-економског савета усвојили представници државе, послодаваца и синдиката.

Да ли најтежи преговори тек следе у августу, кад се буде расправљало о томе може ли минималац да порасте на 550 евра? Ко ће на себе преузети терет повећања – држава, послодавци или сви грађани тако што ће роба поскупети да би се покриле веће плате? Шта ће бити с просечним зарадама – да ли ће пораст минималца за собом повући и њих?

Александар Радојевић из Савеза самосталних синдиката Србије рекао је да чим је дата сагласност значи да се синдикати слажу са оваквим обрачуном и истиче да синдикати, наравно, подржавају свако ванредно повећање минималне зараде.

Андреј Бркић из Уније послодаваца Србије подсећа да је ово повећање од 9,4 посто ванредно, а није редовно.

"Преговори нису били лаки, били су интензивни, али смо успели да се договоримо. Много људи зависи од овога. Као Унија послодаваца тражили смо и читав пакет мера који би растеретио послодавце. Једна од ствари је повећање неопорезивог дела. Навели смо и пакет осталих мера који очекујемо од Владе“, истакао је Бркић.

Према његовим речима, историјски је да су све три стране успеле да се договоре – послодавци, синдикати и Влада – и да се изађе са ванредним повећањем минималне зараде.

"Дошли смо до тога да једноставно привреда не би могла да издржи то повећање да није дошло до повећања неопорезивог дела. Али смо ми тражили још читав пакет, пореско растерећење зараде је једна ствар, то је повећање неопорезивог дела, увођење пореског кредита за послодавце који задржавају број запослених, што је врло битна ствар, повећање неопорезивог износа за превоз и исхрану, путне трошкове“, навео је Бркић.

Напомиње да су направили сет који обухвата и повољније кредите за микро и мала предузећа уз гаранцију државе, субвенције за обуку и усавршавање запослених, могуће коришћење фондова ЕУ за конкурентност, енергетске уштеде, подстицај за предузећа које штеде енергију и на крају системска решења против рада на црно, што је интерес целе земље, а не само послодаваца, као и преиспитивање злоупотребе боловања и почетак рада на реформи образовног система.

Номинална и реална вредност минималне зараде

Радојевић је указао да 500 евра имају исто своју номиналну и реалну вредност.

"Да видимо сав обухват овог повећања. То се односи директно на 90.000 људи који примају минималну цену рада. То је једна социјална мера да људи не буду угрожени. Ми чекамо и нове преговоре, али нећемо само причати о минималној цени рада и о степену повећања, а мислимо да није довољно 10,1 одсто што се нуди у наредном периоду, већ морамо да причамо и о просечним зарадама“, навео је Радојевић.

Према његовим речима, у супротном, ако се не прича о просечним зарадама, ово ће довести да имамо неку врсту уравниловке са зарадама.

"Треба да изађемо пред све запослене, оне који не примају минимално, и да кажемо колико ће њима да се повећа зарада“, навео је Радојевић и истакао да не очекује ређе разговоре у наредној рунди преговора.

Како је рекао, минимална потрошачка корпа разликује се у различитим срединама, она није иста у Лесковцу и у Београду, а запослени и у Лесковцу примају минималну цену рада као и у Београду.

Бркић истиче да ако се испуни цео сет мера које су тражили послодавци не очекује онда повећање цена услуга, сем повећања цена због инфлације.

"С друге стране повећање минималца ће повећати и могућности потрошње, значи људи ће имати више новца, самим тим покреће се привреда. Тако би у пракси требало да изгледа“, објаснио је Бркић.