Жртве породичног насиља ћуте – страх и недовољно поверење у систем, помоћ траже и у верским заједницама

Многе жене и данас ћуте и трпе насиље у своја четири зида, до кобног момента. Од почетка године, осам жена је изгубило живот у породичном насиљу.

Министарка без портфеља задужена за родну равноправност Татјана Мацура рекла је за РТС да је црна статистика таква зато што се бавимо бројем изгубљених живота у случајевима породичног насиља.

"Прошле године убијена је 21 жена, али да бисмо могли да тај податак на прави начин анализирамо, морамо да видимо каква је била ситуација у неком периоду раније. Дакле, 45 одсто је мање убијених жена и мушкараца у случајевима породичног насиља у односу на неки ранији период“, каже Мацура.

Наводи да су све институције система које се непосредно баве подршком жртвама насиља, а то су, пре свега, Министарство унутрашњих послова, Министарство здравља, Министарство правде, Министарство за рад, социјална питања, као представници на локалном нивоу интензивно раде на сузбијању и на превенцији насиља.

Шта показују истраживања

Према истраживању које је спровео Центар за истраживање и развој друштва – ИДЕАС, почетком ове године, на узорку од око 800 жена, може се видети да се жене које се обраћају за помоћ када доживе насиље у највећем броју случајева обраћају центрима за социјални рад – 60 одсто, затим полицији око 46 одсто.

"Оно што је необичан податак и верујем да ће све заинтригирати јесте да се у 38 одсто случајева обраћају представницима верских организација“, истиче Мацура.

"Ми ћемо се у наредном периоду свакако бавити и додатним истраживањима како бисмо могли да видимо на који начин жртвама може на неком индивидуалном плану у ствари помоћи и унапредити систем подршке жртвама. У том смислу ће нам бити важне не само информације које добијемо са терена од организација, односно институција које се баве овом темом, него и непосредно од самих жртава“, каже министарка.

Активно учешће свих 

Више од 50 одсто жртава убијено је у свом дому. Сигурне куће нису једино сигурно место за жртве породичног насиља.

"Јако нам је важно да мотивишемо жене и мушкарце жртве насиља да пријаве насиље надлежним институцијама, али не само њих, јер веома често се особе које су жртве насиља не налазе у ситуацији да имају довољно храбрости и снаге да подигну глас против насиља које доживљавају. Са друге стране, и околина жртве насиља која често сведочи насиљу, такође, има обавезу да пријави насиље“, додаје Мацура.

Према њеним речима, било би значајно да се покрене активност која ће да подигне свест о томе да сви имамо обавезу да учествујемо активно у теми која се односи на сузбијање, односно спречавање насиља, да би се оснажиле и охрабриле жртве насиља, да чују праве информације коме и на који начин могу да се обрате за помоћ.

Подићи поверење у институције система

"И жртве између себе такође комуницирају па између осталог долазе до таквих информација. Важно је да се подигне поверење у институције система уколико оно сада није на задовољавајућем високом нивоу. Ја бих волела да су ови подаци много бољи него што су сада, иако бројеви говоре сами за себе и доста су високи. У наредном периоду ћемо разговарати са представницима институција система, пре свега, мислим на људе који раде у центрима за социјални рад, у полицијским управама, на људе који раде у здравственим установама, добићемо од њих повратне информације и видети на који начин се примењује превасходно Закон о спречавању насиља у породици“, наводи Мацура.

Из овог приказа (графике) можете да видите на који начин се овај број смањивао током година, односно од тренутка када је Србија ратификовала Истанбулску конвенцију, а након тога донела Закон о спречавању насиља у породици и почела да га примењује, уз "интервенцију" на изменама и допунама закона – кривичног.

"Можемо да закључујемо да имамо 45 одсто мање убијених жена и мушкараца него што је то био случај пре 15 година. Али опет кажем 21 убијена жена у случају породичног насиља или 16 убијених мушкараца је свакако превелик број да бисмо ми ове податке са усхићењем изговарали и у том смислу ми ћемо и у наредном периоду наставити кампању да пружамо подршку жртвама насиља да насиље пријављују институцијама система“, рекла је Мацура.

Ко одређује на ком су нивоу поремећени породични односи 

Одговарајући на питање ко одређује на ком су нивоу поремећени породични односи, министарка Мацура каже да одлуку не доноси само једна особа или само једна институција, на крају формално то напише особа која припада тужилаштву, али мишљења дају свакако и центри за социјални рад и полицијске управе и они заједно покушавају да нађу најбоље решење за жртву насиља.

"Позивам жртве насиља да пријављају насиље, позивам оне особе које имају сазнања да неко доживљава насиље, да је у њиховом непосредном окружењу, да уместо њих смогну снаге и да пријаве то насиље. И исто тако, жртве насиља, оног тренутка када институције система изађу на терен и покушају да пронађу право решење, да послушају стручњаке који ће без пристрасности приступити реализацији ситуације, омогућавајући њихову безбедност. Јер имамо ситуације у којима рецимо жртве насиља сакрију практично поједине податке, на пример, да то није први пут да доживљавају физичко насиље“, објашњава Мацура.

Стигма, страх, осуда околине

Још су, како каже, присутни стигма, страх од тога да вас осуди околина, најближи, да можда немате осећај да ће вам неко притећи у помоћ и у том смислу јесте много важно да послушају представнике институција система, јер они могу да понуде и нека решења и бити отворени у тој комуникацији.

"Осећај је такав да жртве немају довољну заштиту од система и на томе треба радити. Дакле, свако ко је жртва насиља очекује подршку одмах истог секунда, наравно, када се дешава, али зато је важно да тај однос који постоји између оних који пружају подршку када је у питању заштита насиља и жртве насиља буде отворен и максимално транспарентан, јер у случају да нападач има пиштољ код себе, а ви то не пријавите, како ће онда институција система у том случају да реагује", закључила је Татјана Мацура.