Свети цар Константин и царица Јелена, празник који слави слободу вере

Данас је хришћански празник Свети цар Константин и царица Јелена. Црква је тај царски римски пар, сина и мајку, прогласила светитељима, пошто је цар Константин Први Велики, Миланским едиктом 313. допустио хришћанима слободу исповедања вере.

Цар Константин Велики рођен је 274. године у Нишу, тадашњем Наисусу, у нехришћанској породици. Живео је на двору цара Диоклецијана, где је, као талац који ће осигурати верност оца, стекао изузетну ученост.

Као младић учествује у војним походима, што га је довело до ранга војног трибуна. После очеве смрти, 306. године, војска га проглашава за савладара северозапада Римског царства.

Царевање Константиново није текло мирно - водио је три пресудне битке, против Максенција, тиранина у Риму, Скита на Дунаву и трећу против Византинаца.

Према хришћанском учењу, на небу му се јавио сјајан крст, сав окићен звездама, на коме је писало "Овим побеђуј".

Цар задивљен нареди да се скује велики крст, сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста, задобио је славну победу над бројно надмоћним непријатељима. Касније се и сам крстио.

Одлучио је тада да предузме све како би пронашао крст на коме је разапет Исус Христос. Послао је своју мајку, царицу Јелену у Јерусалим, са великим благом, да тражи Крст Господњи. Када га је нашла, сазидала је на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој земљи.

Миланским едиктом 313. године цар Константин прогласио је хришћанство званичном вером и забранио прогон хришћана. На првом васељенском сабору у Никеји 325. године, помагао је у борби против јереси.

Умро је у 65. години и сахрањен је у цркви Светих Апостола у Цариграду. Њихов култ је посебно негован код Грка и Румуна.

Слави се као крсна слава, градска је слава Ниша.