Иницијатива за спас Универзитета у Београду и излазак из кризе

Kако се наводи, циље је да се понуди механизам којим ће Универзитет наставити да подржава студенте у борби за праведније друштво, заштитити све своје студенте и запослене и на тај начин одбранити и своју аутономију и своју друштвену улогу.

Истиче се да су питање одговорности и ваљаности поступања институција студенти првобитно поставили кроз своја четири захтева, а пажњу јавности придобили су вишемесечним блокадама факултета, у чему су их подржали готово сви наставници и стали заједно са њима под окриље аутономије универзитета у заједничкој и оправданој реакцији на друштвене проблеме од највеће важности.

Указује се да је друштвени покрет студената у блокади недавно закорачио у ново поље деловања, определивши се за политичку артикулацију својих ставова у виду захтева за ванредне парламентарне изборе.

Иако је велики број наставника поздравио овакву одлуку, ову етапу заједничког пута наставници и студенти могу проћи само у својству грађана. Остајући аутономан од дневнополитичких утицаја, универзитет не може следити студенте у блокади у изборном процесу, али може остати њихов поуздан партнер у чувању захтева све до њиховог испуњења и у борби за уставне принципе и вредности на којима су засновани, наводи се.

Ректорски колегијум истиче да факултети и универзитети не могу на дужи период издржати незабележене притиске којима су изложени и конкретне мере чије се последице већ веома осећају или до којих ће веома брзо доћи, а то су блокаде рачуна, егзистенцијална угроженост запослених, одлазак сарадника, професора и ненаставног особља са факулетета, губитка студената, обуставе комуналних услуга и тужбе према факултетима.

Поред тога, додаје се, може се очекивати доношење новог Закона о високом образовању, финансирање приватних универзитета из буџета, долазак страних универзитета, смене декана и постављање управа од стране власти. Питање је и да ли студенти у блокади могу издржати наредне месеце, летњи период и све изазове који могу долазити месецима у будућности.

Шта ће се догодити уколико се не распишу избори до јесени или уколико се уопште не распишу избори? Мора се мењати начин борбе. Наставком школске године дошло би се до мобилизације нових студента и студентске акције би поново постале масовније.

Циљ је, дакле, да се обезбеди солидарност и масовност. Фер је сада показати солидарност према студентима који нису били активни у блокадама, али су били солидарни и нису им се противили и они би на тај начин завршили своје обавезе које су планирали и постигли резултате које желе, наводи се у иницијативи.

Шта садржи предлог здруженог деловања

У циљу очувања јединства универзитетске заједнице и заједничког одолевања незабележеним притисцима са којима је суочена, Ректорски колегијум предлаже здружено деловање студената, наставног и ненаставног особља свих факултета Универзитета у Београду на следећим основама:

Повезивање и комуникација: Потребно је интензивирати комуникацију између представника факултета и/или Универзитета и представника студената у блокади, укључујући редовне састанке ректора, декана и студентских делегата на којима би се пратила ситуација и усаглашавали ставови. Успоставио би се и факултетски радни тим који би се бавио координацијом распореда наставних активности и студентских протеста, регулисањем студентских питања и статуса за шта је Универзитет надлежан.

Заштита статуса сваког студента: У правном смислу, статус студента факултети штите тако што ће се свим студентима који процењују да тренутно нису у прилици да заврше школску годину одобрити мировање у текућој школској години, имајући у виду појединачну ситуацију на свакој институцији.

Безбедност свих студената: Факултети се обавезују на то да ће, у оквирима гарантованим аутономијом универзитета, наставити да буду сигурно уточиште свим својим студентима, као и да ће се, у договору са студентима, очувати мере које гарантују заштиту њихове безбедности.

Нема друштвене победе у Србији и напретка нашег друштва уколико дозволимо да се очигледни план урушавања вишевековне институције универзитета оствари. Не смемо дозволити наметање игре у којој се спасавање универзитета са једне стране и друштва са друге стављају као избор или- или, већ на одбрану универзитета морамо гледати као на неопходан, али не и довољан услов за спашавање друштва, стоји у документу.

Надокнада наставе

Указује се да надокнада наставе којој се опиру студенти у блокади неће довести до добрих резултата, чак ни уколико се одржи и додаје да, ако се онлајн настава изводи као решење изнуђено изостанком договора са студентима у блокади, она постаје симбол трајне поделе у академској заједници, а уместо корисног алата посматраће се као оруђе за притисак.

Студенти прихватањем прилагођеног плана надокнаде наставе показују зрелост, одговорност, као и спремност да своју оправдану борбу наставе на другачији начин, стављајући је у шири контекст јавног интереса.

Програм надокнаде наставе треба да буде ваљано осмишљен, прилагођен специфичностима студијских програма, донесен на основу широке сагласности наставника и студената.

Ректорски колегијум је предложио и смернице за даље одржавање протеста и блокада, а прва је комбиновани модел који подразумева блокаде уз делимичан повратак на наставу - на пример, свакодневна настава уз пленум и блокаду, тако да најмање два сата дневно буду посвећена одржавању пленума и мезопленума уз заједничке протесте барем једном недељно или уз један дан пленума и блокада или онлајн настава уз свакодневне пленуме и блокаде.

Упозорава се да је важно напоменути да све те активности морају бити законите и у складу са принципом аутономије универзитета, а последица би била веће присуство студената на факултетима кроз повратак на наставу, што би довело и до већег присуства на протестима;

Истиче се да ће факултети очувати присуство студената у блокади, прилагодити распоред наставе и расположивост просторија њиховим активностима, те сарађивати са студентском редарском службом, а Универзитет и факултети ће и даље инсистирати на испуњењу студентских захтева кроз различите акције и активности.

Померање завршетка године и упис наредне

Наводи се да је у случају отпочињања наставе, Универзитет у Београду спреман да преговара са представницима Владе Србије и Министарства просвете. Преговарало би се о померању завршетка школске године на 31. октобар, о могућности увођења статуса мировања за студенте који изразе жељу за тим и о смањивању прописаног броја ЕСП бодова као услов за упис на терет буџета или о опцији безусловног уписа студената у наредну школску годину уз задржавање садашњег статуса студената, при чему би студенти требало да предложе број бодова.

Универзитет у Београду изменом Статута предвиђа и да се, у случају немогућности остваривања права и обавеза дефинисаних студијским програмом услед околности које се нису могле предвидети, избећи или отклонити у претходној школској години, студенту може одобрити и више од 60 ЕСПБ бодова, у складу са одлуком Сената Универзитета.

Са Владом би се преговарало и о прилагођавању конкурса за смештај, стипендије и кредите, у складу са члановима 6, 10 и 11. Закона о ученичком и студентском стандарду.

Представници Универзитета у Београду се обавезују да инсистирају да се обустави ванредни надзор просветне и финансијске инспекције, као и Државне ревизорске институције на факултетима Универзитета, да се престане са медијском хајком на ректора, декане, студенте, запослене на Универзитету и факултетима у саставу Универзитета, као и јавним изношењем претњи и притисака уперених ка најстаријој и најугледнијој високошколској установи у Србији.

Инсистираће се и да се одобре буџетска места високошколским установама, да се одреди календар уписа, да се исплате средства за све заостале плате из буџетских средстава у пуном износу, да се стави ван снаге Уредба о измени Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета, којом се противуставно и противзаконито мења структура радних обавеза запослених на високошколским установама.

Тражиће се и да се стави ван снаге закључак Владе од 24. марта ове године којим се противзаконито одлучује да ће се високошколским установама уплаћивати само део средстава за буџетске плате наставника и сарадника, као и да се, у складу са чланом 48. Закона о изменама и допунама Закона о високом образовању, изврши исплата средстава за сталне трошкове и трошкове материјала, као и других примања запослених у складу са законом и посебним колективним уговором.

Уколико Министарство не испуни те захтеве у разумном року, а након повратка на наставу свих чланица Универзитета у Београду, Универзитет ће морати да размотри друге начине борбе за остварење својих законом загарантованих права ступити у протестну обуставу рада како би остварио своја права, наводи се у иницијативи за спас Универзитета у Београду.

Састанак ректорског колегијума и декана Универзитет у Београду одржан је у понедељак, рекла је за Инсајдер деканка Филолошког факултета Ива  Драшкић Вићановић, када је и усаглашено да се овај документ представи студентима.