Експанзија нелегалне градње од кућа до индустријских објеката - које су нове мере тужилаштва

Према подацима са сајта Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, на територији Града Београда тренутно има 266.655 незаконито изграђених објеката. Највише стамбених, чак 203.298. Потом помоћних, стамбено-пословних и пословних, док је мање нелегално изграђених комерцијалних, економских и производних објекта.

Највише нелегалних објеката има у Калуђерици, Борчи, Овчи и на Алтини. 

Да би објекат био озакоњен, мора да испуни одређене просторне и урбанистичке услове, мора се доказати власништво, односно одговарајуће право на земљиште.

Легализацију успоравају нерешени имовинско-правни односи, непотпуна документација коју грађани подносе, али и инвеститори који су прекршили пројектне послове, а потом нестали, објашњавају стручњаци и процењују да у градовима који имају до 100.000 становника, у просеку 40.000 предмета чека на озакоњење.

Годишње се реши око 1.500,  док исто толико нових настане. Нелегални објекти не могу да се ставе под хипотеку, нити они који их користе могу у тим просторима да региструју производну или пословну делатност. Поједини од тих објеката немају ни услове за прикључење на комуналну инфраструктуру, па немају ни воду ни струју.

Из Министарства грађевине РТС је добио податак да је у Србији, закључно са фебруаром ове године, донето укупно 358.680 решења о озакоњењу. Према тим подацима, највише решења о озакоњењу донето је у Новом Саду, укупно 28.361, а најмање у Бору укупно 1.234. Највећи проблем је што се, упркос овим бројкама, проблем не решава, јер бесправна градња не престаје.

Одељења за борбу против пореске утаје и нелегалне градње

Пре нешто више од две године, по налогу вишег јавног тужиоца Ненада Стефановића, укинута су посебна одељења која су се бавила нелегалном градњом. Ипак, Треће тужилаштво, које је надлежно за Нови Београд, Земун и Сурчин, основало je Oдељење за градњу.

Јавни тужилац Никола Марковић наводи за РТС да Тужилаштво сваке године, на крају године, доноси план и програм рада за следећу годину. Ове године је, у складу с тим планом, донета одлука о формирању два нова одељења. Прво одељење ће се бавити борбом против пореске утаје, а друго ће се фокусирати на кривично дело грађења без грађевинске дозволе.

"Идеја формирања овог одељења је сузбијање нелегалне градње која је заиста узела енорман обим, узела је маха", указује Марковић.

Поред тога, како објашњава, ова два кривична дела – пореска утаја и нелегална градња, имају једну заједничку карактеристику – представљају предикатна кривична дела. То значи да су они основ за даље гоњење за друга, тежа кривична дела, као што је прање новца.

"Када докажемо ова дела, ми дајемо снагу и доказе нашим колегама у Вишем тужилаштву да могу да процесуирају кривична дела прања новца",  објаснио је Марковић.

Тиме се не само даје нови импулс у борби против нелегалне градње, већ се и ствара чвршћа координација између полиције, грађевинске инспекције и тужилаштва.

Марковић: Затичемо свашта на терену

Нелегална градња у Београду последњих година доживела је енорман пораст, који више не обухвата само изградњу приватних кућа, већ и индустријске објекте. Од малих стамбених објеката, па до великих халâ и производних постројења, ова појава је узела велики мах.

"Затичемо свашта на терену. Оно што је нова пракса јесте да ми више не чекамо да нам полиција и грађевински инспектори доставе доказе. Ми одлучујемо да излазимо на терен заједно с њима", истиче тужилац.

Све чешће на терену се затичу мале породичне куће, које су углавном градили људи како би решили своја стамбена питања. Међутим, Марковић додаје да нису само приватне куће у питању.

"Поред тога, затичемо и инвеститоре који граде веће стамбене објекте са више станова", каже тужилац.

Ипак, оно што је посебно привукло пажњу тужилаца јесте изградња великих хала и објеката за привредну делатност.

"Просто не можете да замислите како то изгледа на терену. Значи, имате нешто што је некада била њива. Пробије се колски пут између и са леве и десне стране се подижу објекти који имају по два, три спрата. То су огромне хале. Чак у једном објекту смо затекли магацин са робом која је била већ напуњена, припремљена за даљу дистрибуцију", рекао је Марковић.

У последњем случају, како је и сам објаснио, ухапшено је неколико кинеских држављана због учешћа у изградњи нелегалних објеката.

Страни држављани су се, како каже тужилац, бранили тврдећи да им је неко рекао да имају дозволу за градњу.

"Радећи на терену, сакупљајући доказе, дошли смо до сазнања да су то махом страни држављани. Ми смо њих процесуирали, подигнути су оптужни предлози. Било је чак и притвора, неки предмети су и даље у поступку, неки су завршени, а неки су завршени споразумима", додао је Марковић, наглашавајући да су неки случајеви успешно окончани и након самих суђења.

Ко све пријављује нелегалне објекте

Тужилац је објаснио да добијају различите пријаве о нелегалним градилиштима и да активно сарађују са грађевинским инспекторима, који им са терена дојављују који објекти су нелегални, јер имају увид у све релевантне евиденције. Сарадња са полицијом такође је веома важна. Тужилац и инспектори обилазе терен и на лицу места проналазе нелегалне радове.

Током ових обилазака, налазили су грађевински материјал, машине и раднике, а ова пракса им је помогла да открију праве инвеститоре.

Каква је судбина нелегалних објеката

Када је реч о судбини нелегалних објеката, тужилац је појаснио да постоје два поступка: управни и кривични. По управном поступку, те зграде би требало да буду уклоњене, али није познато да ли ће то бити на терет инвеститора или Града Београда.

Што се тиче кривичног поступка, тужилаштво је одлучило да примени члан 87 Кривичног законика, који подразумева меру безбедности одузимања предмета. Ово је новина, мера која раније није примењивана.

Тужилаштво је предложило суду да примени ову меру, а у једном случају, суд је већ одузео нелегални објекат. У другом случају, суд је прихватио споразум који је закључен са окривљеним, што је такође довело до одузимања објекта.

Тужилац је такође напоменуо да када суд одузме нелегално изграђене објекте, они припадају држави и биће под управом Дирекције за управљање одузетом имовином.

"Наша улога као тужилаштва завршава се са процесом одузимања", појаснио је он.

Одговарајући на питање о будућности таквих мера, Марковић је рекао да се надају да ће судови препознати важност овог приступа.

"То је нешто што ћемо тек видети, али сигурно ћемо наставити с овим мерама", уверен је тужилац.

О акцији на Савском насипу: Сви нелегални објекти биће решени

Тужилац Марковић је говорио о нелегалној градњи на Савском насипу, где је градња забрањена. Он је истакао да су пре две недеље покренули акцију и затекли неколико нелегалних викендица. Лица која су изводила радове су ухапшена и процесуирана.

Тужилац је додао да ће наставити да обилазе и поступају по свим нелегално изграђеним објектима.

"Наставићемо да идемо од куће до куће, од викендице до викендице. Сви ће бити процесуирани и, у сарадњи с грађевинском инспекцијом, надамо се да ће ти објекти бити решени", закључио је тужилац Марковић.

Цело гостовање Марковића у Београдској хрониви можете погледати у видеу на почетку текаста.