Епископ Иларион: Црква Христа Спаситеља у Приштини могла би да буде симбол толеранције

Из Приштине су недавно поново стигле поруке којима се негира српска културна баштина на КиМ уз позиве на рушење Цркве Христа Спаситеља. О покушајима косовских Албанаца да изврше ревизију историје, присвајање верског и културног наслеђа и о угрожености те баштине, за РТС је говорио епископ новобрдски и викар патријарха СПЦ, Иларион.

Цркве и споменици на Kосову не могу бити српски, јер српског народа тамо није било у средњем веку. Цркву Христа Спаситеља у Приштини требало је срушити после рата. Погром 17. марта инсценирао је Београд да би одложио независност Kосова, су три, како је саопштила Епархија рашко-призренска, запаљиве и крајње неодговорне изјаве албанских историчара Јусуфа Буђовија и Енвера Ређе, које су протеклих дана одјекнуле на КиМ.

Истичући колико су запаљива реторика и ревизионизам опасни, епископ Иларион је подсетио да је лажна вест да су за смрт албанских дечака одговорни Срби из села Зупче, била повод за Мартовски погром 2004. године у коме је 4.000 људи протерано, више од 30 цркава и манастира уништено, преко 20 људи убијено

“Стални су покушаји да се наметне прича да су Срби узурпатори на Kосову и да су дошли у неком историјском тренутку и отели културну баштину Илира, односно Албанаца, и да је још 'држе у заточеништву'”, истиче епископ новобрдски.

Указује на то да је Српска православна црква забринута због таквих тврдњи управо имајући у виду Мартовски погром из 2004. године.

"Са једне стране су то толико бесмислене тврдње да Албанаци тиме сами себи пуцају у ногу. Али пласирање таквих неистина може да изазове несагледиве негативне последице и насиље, чему смо били сведоци у прошлости. Зато смо врло забринути", каже Иларион.

"Нетачна прича о узурпацији, Црква Христа Спаситеља на земљи СПЦ"

Говорећи о Цркви Христа Спаситеља у Приштини на чије су рушење позвали албански историчари, епископ Иларион сматра да, када би била завршена, могла би да буде симбол мултиетничности, инклузивности савременог друштва на KиМ у којем доминирају Албанци.

"Ревизија историје и позиви на рушење су заправо део једне исте целине и срамота је савременог албанског друштва на KиМ имајући у виду степен слобода вероисповести, политичких слобода, кретања, права на имовину и идентитет. Црква Христа Спаситеља, ако би се завршила, могла би да буде симбол мултиетничности, инклузивности савременог друштва на KиМ у којем доминирају Албанци", каже епископ новобрдски.

“Могла би да поред велике католичке катедрале која је саграђена недавно и поред велике џамије, једне од највећих на Балкану, буде заиста један леп храм који ће да сведочи то да је нама могуће да живимо заједно. Тренутно је црква Христа Спаситеља симбол нетолеранције и тежње да се Срби истисну са Kосова и Метохије”, додаје епископ Иларион.

Указује на то да је прича о узурпираној имовини суштински нетачна зато што је црква почела да се гради 1996. године у центру Приштине на земљи СПЦ коју су комунистичке власти отеле после Другог светског рата, а касније је један део те имовине враћен. "Цео универзитет и ужи центар града, саграђени су на имовини која је отета СПЦ", каже Иларион.

Према његовим речима, реч је опасној замени теза и представља симбол стања у савременом друштву на КиМ.

“Толеранција је на јако ниском нивоу и, колико год косовски Албанци желели да се представе да су инклузивни, да поштују демократске вредности, многи међу њима би били најсрећнији да Срба тамо нема и зато је битно да се и наша, а и међународна јавност сваки пут алармира кад се овакве ствари догоде, да би се спречили могући заплети”, напомиње Иларион.

Епископ Иларион истиче да су тврдње Албанаца толико бесмислене наводећи да је један врло значајан међународни дипломата рекао једној министарки у привременим приштинским институцијама, када је изнела неке сличне тврдње, да је запањен како слабо познаје историју.

Указује на то да је косовско друштво још погодно тло за верске, религијске и политичке радикалне опције, зато што су, како каже, корупција и криминал огромни, а народ суштински незадовољан, оцењујући да је таква врста амбијента погодна за радикализацију младих.

Са друге стране, епископ Иларион сматра да многи Албанци с разлогом осећају да те светиње припадају и њима, зато што се у великом броју случајева неко од њихових предака, као православни Србин, молио у тим светињама.

“Можда и ми имамо неке претке Албанце. Људи су се мешали и та врста неког врло поједностављеног, ексклузивистичког приступа историји је јако опасна. Осећају да то и њима припада, али морају из те приче да искључе Србе”, сматра епископ новобрдски.

Цео разговор са епископом Иларионом можете погледати у видеу на почетку текста