Шта је позадина кризе стабилних политичких система у Западној Европи

Доскоро најстабилније владе и политички живот у Западној Европи, у Француској и Немачкој, сада се суочавају са озбиљним разматрањем легитимитета лидера који их воде. Сукоб у Украјини, честе смене премијера и истицање да бирачи све мање верују политичарима, довели су до тога да се грађани све више повлаче из политичког живота. Шта је позадина кризе стабилних политичких система у Западној Европи?

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић оценио је у Дневнику РТС-а да је у питању једна дубља криза.

Ситуација из САД рефлектује се на Европу, указује Зечевић, али сматра да то сада није толико победа Доналда Трампа, колико је пораз либерално-глобалистичке идеологије у Америци.

"Та криза се касније прелива и на Европу, јер видите да расту ове екстремно десне и екстремно леве странке. Значи, одбацује се тај глобалистички систем, а наравно једна од последица глобализације је и рат у Украјини, зато што је то, по мени, један рат који је вођен да би се Русија укључила у глобалистички систем, односно да би се променио режим у Москви", објашњава Зечевић.

"Паника у ЕУ још од Минхенске безбедносне конференције"

Наташа Ђулић Бановић, уредница Спољнополитичке редакције Јуроњуза, сматра да су промене у Европи почеле много пре него што је Трамп изабран, подсетивши на Минхенску безбедносну конференцију прошле године, када се сматрало да ће на неки начин успети да помогну Украјини и да ће Русија овако или онако бити поражена. Били су прилично оптимистични тамо“, наводи Ђулић Бановићева.

“Ове године су сви европски лидери дошли на Минхенску безбедносну конференцију, пошто им је Трамп рекао да ће им укинути новац ако и сами не плате за сопствену одбрану. Оно што је тамо могло да се види јесте једна прилична паника и већ тада су заправо европски лидери почели да се припремају за његов нови мандат. Тако да је ово што се сада дешава заправо само припрема. Они су почели да причају о производњи сопственог оружја у Европи, о томе да се улаже много више у одбрану“, каже Ђулић Бановићева.

Нови француски премијер – жонглирање између левице и огромног дуга

Када је реч о политичкој кризи у Француској, где је именован нови премијер Франсоа Бајру, Зечевић каже да Емануел Макрон има идеју да се прави одређена прећутна коалиција између његове странке, умерене деснице републиканаца и делова Народног фронта, из којег би покушали да извуку социјалисте и с њима направе договор о подршци влади.

Проблем у Француској је суштински, напомиње Зечевић, наводећи огроман дефицит од 6,2 одсто буџета, док је стандард у ЕУ три одсто.

"То је огромно задужење Француске и нормално би било да се праве уштеде. Међутим, ове партије левице и Социјалистичка партија Француске уопште нису склоне уштеди у смислу да се говори о ограничавању раста пензија, смањењу социјалних трошкова и здравственог осигурања. Према томе, то су неке ствари које ће стварно бити врло интересантне како ће Бајру сада покушати да жонглира са свим тим аспектима и уштедама, и да задовољи левицу и да опстане на власти", наводи Зечевић.