Годишњица убиства Зорана Ђинђића

Пре седам година испред зграде Владе Србије убијен је премијер и лидер Демократске странке Зоран Ђинђић, једна од кључних личности демократских промена 2000. године, које су означиле крај владавине Слободана Милошевића.

Чланови породице и државни званичници положили су цвеће и венце на гроб убијеног премијера.

До Ђинђићевог гроба у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу заједно су дошли супруга Ружица и син Лука Ђинђић, председник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић, потпредседник владе Божидар Ђелић и министар одбране Драган Шутановац.

На седму годишњицу убиства лидера ДС-а и председника Владе Србије, гроб су посетили и остали министри из редова Демократске странке, Г17 плус и Српског покрета обнове, министри из Ђинђићеве владе, градоначелник Београда Драган Ђилас и градски функционери, омладина Демократске странке и стипентисти Фонда "Др Зоран Ђинђић".

Представници омладине ДС-а дошли су у органиозваној поворци од Вуковог споменика, а грађанима који су им се придужили делили су беле руже и свеће.

На Новом гробљу је дугачка колона грађана, који чекају да одају пошту покојном премијеру.

Венци испред зграде Владе

Чланови Владе Србије, предвођени премијером Цветковићем, положили су цвеће испред зграде Владе, где је, пре седам година, убијен први демократски премијер.

Бивши председник Владе Србије Зоран Живковић и чланови његовог кабинета, такође, су положили венац на месту где је Ђинђић убијен.

Полагању венца у дворишту Владе Србије присуствовали су тадашњи министри Божидар Ђелић, Душан Михајловић, Горан Питић, Слободан Милосављевић, Гордана Матковић, Бранислав Лечић, Драган Миловановић и Гашо Кнежевић.

Делегација Либерално демократске партије, предвођена Чедомиром Јовановићем, у којој је био и изветилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин, положила је венце и упалила свеће у дворишту Владе Србије.

Одборници Демократске странке у Косовској Митровици обележили су, такође, годишњицу убиства премијера паљењем свећа и одавањем почасти у порти храма светог Димитрија.

Осим у Косовској Митровици, годишњицу од убиства премијера обележили су и грађани у Смедереву и Прокупљу.

На премијера Ђинђића извршен је атентат у дворишту владине зграде 12. марта 2003, у 12.25.

Атентат на премијера извршен је из зграде Завода за фотограметрију, која се налази у Улици адмирала Гепрата 14, у непосредној близини зграде Владе Србије.

На премијера је пуцао припадник Јединице за специјалне операције Звездан Јовановић, који је, као и Милорад Луковић Легија, за убиство премијера пред Специјалним судом осуђен на 40 година затвора, а ту пресуду потврдио је и Врховни суд Србије.

Реформатор без компромиса

Убиство премијера осудили су сви страначки лидери, политичке и невладине организације, дипломате земаља ЕУ и САД, наглашавајући да су "убице желеле да зауставе реформе које је Ђинђић бескомпромисно спроводио после пада Милошевићевог режима".

Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године, у Босанском Шамцу. Са супругом Ружицом, која је правник, има двоје деце.

Студије филозофије почео је у Београду, али је био ухапшен и осуђен на годину дана затвора, заједно са групом студената из Загреба и Љубљане, који су се супротстављали ауторитарном режиму.

По завршетку студија, нигде у земљи није могао да добије посао, па је отишао у Немачку, где је докторирао на Универзитету у Констанци, а у Југославију се враћа тек после 12 година и пада Берлинског зида.

У Демократској странци био је од 1989. године, као један од њених оснивача и њен најутицајнији председник.

После победе опозиције на локалним изборима, 1997. године, и после сукоба са Милошевићевим режимом, постао је први градоначелник Београда, који није био члан комунистичке партије.

Током 2000. године био је главни стратег и организатор кампање опозиције, која се завршила 5. октобра одласком Милошевића са власти.

У јануару 2001. године, постао је први српски премијер, који иза себе нема комунистичку прошлост.

У експозеу који је поднео посланицима Народне скупштине Србије навео је да је Србија у претходних десет година била препуштена "на милост и немилост бруталним интересним групама унутар земље и међународним интересима споља, али да је то време прошло 5. октобра".

"Србија је узела своју судбину у своје руке, а данашњи дан у симболичном смислу разумемо као 6. октобар, као почетак спровођења националног консензуса за корените промене", рекао је тада Ђинђић.