Мариновић о утицају друштвених мрежа на младе: Нисам за законска ограничења, али нешто мора да се уради

Закон, за који се очекује да ступи на снагу у Аустралији у новембру 2025. године, поставља неке од најстрожих контрола друштвених медија на свету и примораће платформе да осигурају механизам за проверу старости. Који су алати безбедни и могући за проверу старости и да ли је родитељска контрола ефикаснији систем од законске.

Сенат је, последњег дана заседања у години, одобрио забрану друштвених мрежа, после вишемесечне интензивне јавне дебате и ужурбаног парламентарног процеса у којем је предлог закона представљен. Предлог закона подржала је већина чланова главне опозиционе странке у Аустралији, Либералне партије, а либерална сенаторка Марија Ковачић описала га је као "кључни тренутак у тој земљи“. Ова одлука донета је након што је неколико тинејџера извршило самоубиство.

Политиколог Нина Марковић Казе из Сиднеја рекла је да овај закон има велики консензус, али да има и оних незадовољних и да није јасно како ће се овај закон спровести.

"Знамо да је Француска усвојила сличан закон, па је пола популације користило ВПН. Норвешка гледа на пример Аустралије и можда ће бити следећа у овом домену", навеле је Марковић Казе.

Још једном истиче да је ово парламентарна одлука и да је консензус на нивоу парламента, а не само владајуће већине.

Напоменула је да су многи исказали забринутост због овог и да сматрају да ће то уништити креативност младих, а упитали су и шта ће бити са бизнисима младих. Сматра да је ова одлука дефинитивно део предстојећих избора у Аустралији и додаје да ће ова одлука продубити јаз између аустралијске владе и технолошких гиганата.

"Знамо да је аустралијска влада доста истрајна у својим забранама, тако да ће се овај закон спровести, само је питање како, а то још увек нико не зна", рекла је Марковић Казе.

Заобилажење свих врста контроле

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић рекао је да је и до сада то било проблем свих система како утврдити старост онога који је са друге стране друштвене мреже, а ви немате директан контакт с њим.

Према његовим речима, покушавале су разне државе да на разне начине, као и разне технолошке компаније, утврде ту старост, неки су ишли прво непосредно, али тинејџери имају обичај да не дају праве податке.

"Онда су се неке државе определиле за то да се да имејл родитеља па да се комуницира са родитељима, али ви можете отворити имејл као да је родитељски и дешавало се и то. Тако да је било пуно покушаја заобилажење тих неких врста контроле. Није нађена савршена метода“, каже Мариновић.

Напоменуо је да је питање како ће се ово спровести у дело и убеђен је да ће ово данашње време искористити помоћ вештачке интелигенције.

"Нешто мора да се уради на том пољу. Све више је младих који врше самоубиства, све више је младих који доживљавају психичке трауме због догађаја на интернету“, рекао је Мариновић.

Подсетио је да су предлагали од 2019. да се у наше основне школе па и у средње школе, уведе као посебан предмет или у оквиру неког предмета да се учи заштита података о личности.

Истиче да ако овај закон буде успео у Аустралији да ће и друге земље поћи за њима. Међутим, он у овом тренутку не би пристао на такав закон и у Србији, али се залаже да се уведу алати да се са што већом сигурношћу провери старост корисника.