Вршњачко насиље најопасније на интернету – родитељи последњи сазнају због страха од одузимања телефона

Координаторка Националног контакт центра за безбедност деце на интернету Емина Бекови рекла је за РТС да је вршњачко насиље опасније када се делује путем интернета. Деца мисле да могу сама да реше проблем, али западају у зачарани круг, каже Бековићева. Истраживање показује да се млади за помоћ најчешће обрате наставницима, док родитељи последњи сазнају да им је дете жртва вршњачког насиља.

Деца на интернету говоре и приказују ствари које иначе не би радила и говорила. Вршњачко насиље у физичком свету је имала свака генерација. Да ли је данашњој деци технолошки развој донео додатну бригу? Зашто малолетници бирају да се крију иза лажног профила и да некога малтретирају?

Координаторка Националног контакт центра за безбедност деце на интернету Емином Бековић рекла је за РТС да је Министарство информисања и телекомуникације као један од приоритета одредило заштиту деце и младих на интернету, пре свега кроз тај центар, где свако може да пријави дигитално насиље.

"Када је у питању вршњачко насиље, оно је опасније када делује путем интернета. То су све оне ситуације када деца једна другима шаљу непримерене поруке, непримерене садржаје, када се вређају путем друштвених мрежа“, навела је Бековићева.

Према њеним речима, последње истраживање говори да, када деца доживе дигитално насиље, прва особа којој се обрате јесу наставници.

"Деца бирају да се сакрију иза лажног профила јер на тај начин мисле да могу да остану неоткривени. Интернет пружа дозу анонимности, али када се таква врста насиља пријави, полиција ће путем ИП адресе да пронађе уређај са којег је кренуло насиље“, истакла је Бековићева.

Напоменула је и да је Национални контакт центар укључен у међуресорну сарадњу – повезан је и са полицијом и тужилаштвом и свим центрима за социјални рад, домовима здравља и на тај начин сви заједно решавају проблеме.

"Мислим да када више немају куд, они позову наш број телефона 19833, зато што могу да остану анонимни“, навела је Бековићева.

Правила онлајн света

Истакла је да су, нажалост, родитељи ти који последњи сазнају, а један од разлога је што се деца плаше да ће им одузети мобилни телефон.

"Деца често нису свесна да све што поставе на интернет, односно на своју друштвену мрежу, остаје на интернету заувек. Нажалост, тога нису свесни ни родитељи. И управо едукације које ми реализујемо јесу начин да освестимо и оснажимо родитеље“, каже координаторка Националног контакт центра за безбедност деце на интернету.

Апеловала је на родитеље да, када уводе дете у онлајн свет, морају да га научи правилима, да му укажу на то да све што постави на друштвене мреже остаје заувек и да то сутра може да му нанесе неку штету, а морају да га науче и да не комуницира са непознатим особама.

"Деца често са најбољим другарицама, другарима размењују фотографије, али проблем настане када се сутра посвађају и та фотографија постане предмет уцене. Родитељи некад несвесно постављају фотографије своје деце, које су у први мах симпатичне, а сутра може да постане детету сметња“, рекла је Бековићева.

Напомиње да деца јесу дигитално вештија од родитеља, али немају дигиталну писменост, немају свест, критичко размишљање, немају сазнање о мерама заштите, нису психички зрела да препознају неку малверизацију или манипулацију.

Упозорила је да се никада добровољно не деле експлицитне фотографије јер оне касније могу бити злоупотребљене.

"Поред платформе Паметно и безбедно, Министарство информисања и телекомуникација, има још један механизам заштите деце, а то јесте национална платформа Чувам те, где може да се пријави не само дигитално насиље, већ било који облик насиља када су у питању деца млађа од 18 година“, подсетила је Бековићева.