Неексплодиране бомбе као непожељне комшије – колико је таквих у Београду

Мина тешка скоро 300 килограма, пронађена на градилишту у Влајковићевој улици, која је за викенд успешно извађена и уништена, није прва случајно откривена експлозивна направа. То је била шеста ове године. Међу њима било је и бомби тешких целу тону. У Приједорску и околне улице на Звездари пало је на десетине авионских бомби током бомбардовања 1999. године, због тога што се у близини налази војна касарна. Поред једне бомбе, која је под земљом, људи и даље живе.

Део куће у београдској општини Звездара срушен је током НАТО бомбардовања, а бомба која није експлодирала налази се на само педесетак метара удаљености.

"Овај објекат је баш срушен од те бомбе, она је прошла кроз кућу и остала у земљи, сада се налази на неких 27 метара дубине, породица која је била ту је расељена, смештени су негде друге", прича Драган Јањић.

Постојали су планови да се бомба, тешка једну тону, извади из земље, али све је остало на папиру. Када би се то радило, део насеља био би евакуисан, кажу стручњаци и уверавају да су грађани који овде живе безбедни.

"Све зависи на којој је дубини бомба, који инфраструктурни објекти у близини, да ли постоји опасност односно сумња на нарушавање стабилизације објеката у близини", објашњава Предраг Станчевић саветник директора Центра за разминирање.

Процедура уклањања зависи од дубине на којој је бомба, као и околине.

Прошле године пронађена је бомба у Волгиној улици, 2013. авио-бомба тежа од тоне, у Будимској, у центру града, 2015. на Чукарици граната из Другог светског рата, две авио-бомбе на градилишту у Булевару Зорана Ђинђића.

Сумњиве предмета обавезно пријавити полицији

На Бановом брду, пре три године део насеља је евакуисан због уклањања авио-бомбе, тешке 250 килограма.

Прво се ради пројекат уклањања, а затим деминери излазе на терен. Последња је извађена артиљеријска граната код Народне скупштине, а коришћена је за хаубицу из Првог светског рата.

"Без обзира што је била у земљи 109 година, експлозив у њој је био врло стабилан што се и видело током уништавања. Ако грађани нађу сумњив предмет, треба да га обезбеде, не дирају га и учине га видљивима, обавесте полицију и чекају док не стигну припадници МУП-а", наглашава Коста Исаиловић, заменик начелника Одељења за уништавање експлозивих остатака рата МУП-а Србије.

Припадници Сектора МУП-а за ванредне ситуације током 2024. уништили су 797 експлозивних направа, од тога две велике авио-бомбе.

Упућени процењују да се у Београду на још 18 локација налазе гранате или авио-бомбе које нису експлодирале.

За две деценије деминери су уништили скоро 40.000 експлозивних остатака.

Пројекти уклањања могу да коштају и више стотина хиљада евра, па и то може да буде један од разлога што су неке бомбе још под земљом.