Млади не напуштају породичне домове и до 34. године – колика је одговорност родитеља и традиције

На целом Балкану више од 50 одсто младих у просеку одлазе из родитељског дома око 35. године, а често не одлазе ни када се запосле.

Педагог и психотерапеут Биљана Ћулафић навела је да остају код родитеља који и даље обављају неке кућне послове за њих, попут кувања и пеглања, а они ће да раде и најчешће чекају да заснују брачну заједницу како би се одвојили од родитеља.

"Што је по мом мишљењу погрешно, зато што је важно да једно време млада особа живи сама и да заиста осети како је то спремати своје ствари, бавити се свим оним стварима којима су се до тад бавили отац и мајка. У супротном, имаће погрешна очекивања и у браку. Ако је у питању млада мушка особа, имаће очекивања од супруге да све испуњава оно што је чинила мајка. То су погрешна уверења", навела је Биљана Ћулафић.

Додала је да има и утицаја традиције.

"Ми смо култура која тешко пушта младе, која некако не ради на томе да се млади осамостале", навела је Ћулафићева уз оцену да су родитељи често ту већа кочница, пошто не развијају компетентност, што је једна од потреба младих.

Напоменула је да родитељи често немају стрпљења да деца греше, а да би осамостаљење деце требало да крене већ од првог разреда.

"Већ у првом разреду дете је способно да спреми свој кревет, да поспреми своје ствари, да помогне да се скупе тањири након ручка. Јако је важно шта се прича у породици - баш је то лепо, у једном моменту ти ћеш се одвојити, живећеш сам или са девојком...", истакла је Биљана Ћулафић.

Готово 97 одсто младих у Србији сматра да је 80.000 динара месечно довољно за достојанствен живот

Миљана Пејић из Кровне организације младих Србије (КОМС) истакла је да скоро 97 одсто младих у Србији сматра да је месечна накнада која је већа од 80.000 динара довољна за достојанствен живот.

"Када упоредимо то са тренутним ценама некретнина, било да је у питању изнајмљивање станова, или можда куповина, уколико су можда мало старији млади који зарађују, видимо и да је та цифра од 80.000 недовољна, како би они могли да живе самостално у Републици Србији", навела је Пејићева.

Истакла је да је, према истраживањима КОМС-а, већина младих спремна да ради више послова, а да су чак и спремни и да се преквалификују.

"Имамо податак да заиста велики проценат младих не ради у струци и да је спремно да ради неке друге послове који би у овом тренутку могло да им обезбеди лакше запослење или нешто виши животни стандард", навела је Миљана Пејић.

Ипак, напоменула је, како је велики број младих и даље у процесу образовања и да су најпогођенији студенти и студенткиње који обавезе на факултету тешко могу да ускладе са додатним послом који су често принуђени да раде због актуелних цена, али и помогли породицама.

"Већина наших испитаника је изјавила да ради током студирања. Углавном бирају неке флексибилније облике рада, управо да би то могли да ускладе са факултетом и обавезама које имају тамо. Мали број њих ради пуно радно време, али с друге стране, ретко је и мислим да наша пословна култура није таква да даје пуно могућности за флексибилан радни однос", рекла је Пејићева.

Разговор са Биљаном Ћулафић и Миљаном Пејић у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.