Милетић о Прајду у Београду: Шетња је симболика, тражимо Закон о истополним заједницама

Од првог Прајда 2001. године, до овогодишње Параде поноса, захтеви припадника ЛГБТ заједнице у Србији упућени властима остали су исти.

Директор "Београд прајда" и један од организатора овогодишње "Параде поноса" Горан Милетић рекао је у Београдској хроници да, када је реч о ситуацији у Србији, и даље постоји велики отпор према истополним браковима и могућности да припадници ЛГБТ заједнице усвајају децу.

"Људи разумеју све остале ствари. Зато ми инсистирамо на доношењу Закона о истополним заједницама, будући да грађани већ одавно разумеју да треба да се у том погледу институише пракса наслеђивања и за ЛГБТ припаднике, регулише здравствено осигурање и посета у болницама и све остало што нас тишти", каже Милетић.

Политичка воља, симболика и пракса

Горан Милетић сматра да је политичка воља разлог томе што Закон о истополним заједницама још није заживео.

"И то политичка воља која нема везе са било којом партијом, јер ми то тражимо одавно. Питање је ванстраначко, односно техничко је. Решава проблем нама који смо у тој ситуацији. И о томе не треба да се изјашњава неко кога то не интересује. Рецимо, ја који се не бавим малинама, не могу да инсистирам на томе да цена малине треба да порасте. Исто тако и овде", истиче Милетић.

Наводи пример Грчке и Немачке, где су посланици о таквим законима гласали, како каже, по нахођењу, како из странака власти, тако и из партија опозиције.

Милетић напомиње да је парада припадника ЛГБТ заједнице увек привлачила доста пажње, те да су у шетњама учествовали политичари и друге јавне личности, али да је то симболика.

"Када то сутра прође, нама је битно да се овај закон усвоји, да се нешто од захтева које тражимо испуни, јер се нисмо много помакли", објашњава Милетић.

Ризик и поруке

Полиција карактерише Прајд као догађај високог ризика, али Милетић мисли да одавно није толико ризично.

"То је на њима да процене и они се тиме баве, а ја мислим да после доста година то више није небезбедна манифестација. И осим тога што је забрањен Европрајд, одавно, већ 10 година, немамо проблема такве врсте", указује саговорник.

Милетић поручује да је циљ да се сутра пошаље порука да су и припадници ЛГБТ заједнице грађани и грађанке, као и сви други.

"Ми смо ваше комшије, пријатељи, ту смо, око вас. Ово је само један део проблема који ми имамо додатно, на све оне друге које има свако од нас. Али то су неки проблеми које извиру из идентитета. Када су неком прекршена права, претучен је или отпуштен само зато што припада ЛГБТ заједници, то мора да се санкционише и ту би требало да функциониши судови и тужилаштво", закључује директор "Београд прајда" Горан Милетић.

Затварање улица и измене траса линија ГСП-а

Поред "Параде поноса", у Београду се 7. септембра одржава и улична трка на 10 километара, "Београдска брза десетка", због чега ће поједине улице бити затворене за собраћај.

Дарко Главаш из Градског секретаријата за послове одбране, ванредних ситуација и координацију каже да су догађаји захтевни, али да је ситуација у септембру најчешће таква.

"Уклањање возила са трасе почиње од раних јутарњих часова. Прво затварамо Булевар Николе Тесле од осам часова, због чега се мењају и линије јавног превоза, да би се припремила траса за тркаче", наводи Главаш.

Затвара се и део око Старог сајмишта, улица Трешњин цвет, а нормалан режим саобраћаја се очекује тек око поноћи.

"Сам тркачки програм почиње тек око 18 часова, а пре тога је планирана журка на концертном простору код Вечне ватре. Музички програм је планиран и после трке, а потом следи и чишћење терена", истиче саговорник РТС-а.

Што се тиче "Параде поноса", измене у режиму градског превоза у центру града практично почињу од 14 часова, непосредно око парка Мањеж у Улици краља Милана, а од 16 сати ће бити затворен већи део централних београдских улица.

Главаш је замолио Београђане да сами помере своја возила док траје програм.