Обележен Међународни дан несталих – и даље се не зна судбина готово 10.000 људи са простора бивше Југославије

Готово четврт века Верица Томановић тражи супруга. Директора хируршке клинике у Приштини, Андрију Томановића отели су албански терористи, крајем јуна 1999. године. Ни двадесет пет година касније, Верица не одустаје од потраге за истином. До ње, каже, неће стићи без сарадње са сведоцима и институцијама.

"Британци су дошли тада у болницу када је Андрија нестао, али ја немам потврдјене податке шта су они урадили у истрази, и да ли су истраге завршене и где се он налази", рекла је Верица Томановић.

И у Грачаници, чланови породица чекају истину и правду. Поручују представницима међународне заједнице и властима у Приштини - да отворе архиве и искористе информације и провере потенцијална гробна места. Траже и да питања киднапованих и несталих буду приоритет у преговорима Београда и Приштине.

"Године пролазе, а ми смо са својим болом, тугом и неизвесношћу на почетку пута, да се киднаповани нађу, а извршиоци злочина изведу пред лице правде. Једина новина је да је Еулекс наше поверљиве информације које смо дали њима у нади да додју до информације, они су дали истражној полицији, на тај начин изиграли су наше поверење, јер су дали наше информације онима који су и починили те злочине", навела је Силвана Маринковић, координаторка Удружења несталих и киднапованих лица у Грачаници.

"У мртвачницама широм региона се налази око три хиљаде посмртних остатака, жртава, у Приштини око 350, БиХ 1.650 у Хрватској око 900, Загреб, Осијек и Ријека. Стално се сви правдају да нема поклапања крвних и коштаних узорака и да породице нису дале све узорке за ДНК-а анализу", рекла је Мирјана Миодраг Божин из Удружења несталих из Београда.

Породице чекају и на Закон о несталима а рад на том правном акту прекинут је крајем 2021. године.

"Политичка подршка за доношење овог Закона није упитна, и ми представници породица жртава више не питамо да ли ће се донети Закон, већ када ће се донети. Не желим да помињем разлоге због којих је потребно донети овај закон има их на стотине, први је и основни да породице жртава буду признате за жртве јер су и оне жртве, са свим правима који проистичу из тога", рекао је Душан Челић, заменик председника Координације удружења за нестала лица.

У Комисији за нестале подсећају да посмртне остатке из неколико десетина гробних места Хрватска одбија да ексхумира. Слично је и у Босни и Херцеговини и на тероторији јужне српске покрајине.

"На наше инсистирање да одржимо састанке надлежних тела, и Загреб и Приштина да не кажем оркестрирано на исти начин одговорају, а шта је чињеница, Срби нису убијени на простору овог средишњег дела Републике Сбије, Срби су убијени у Хрватској, тамо су почињени злочини тамо се налазе тела, постоје архива, тамо су мртвачнице", истакао је Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица.

На простору бивше Југославије још се трага за око 9.800 несталих. Више од трећине су српске националности, подаци су владине Комисије за нестала лица.