Професор Јововић: Не постоји разлог да 200 метара од капија рудника не гајите кукуруз

Професори Машинског и Рударско-геолошког факултета у Београду предали су допис научном часопису "Nature Scientific Reports" у којем се тражи исправка или повлачење рада "Утицај истраживачких активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у Западној Србији", аутора Драгане Ђорђевић и сарадника, у коме се говори о штетности на животну средину евентуалног ископавања литијума.

У захтеву који су доставили редакцији часописа, наводе да је у раду изнет низ нетачних или непотпуних чињеница или података и да је, на тај начин, научна и општа јавност доведена у заблуду о потенцијалним утицајима Пројекта "Јадар" на животну средину. 

"Никада не бих реаговао на неки рад, чак и својих колега, а било је и раније радова у којима подаци нису били потпуно тачни или одговарајући, да цела ова тема није оволико исполитизована. Па се овај рад онда искористио као студија о пројекту, потенцијалном пројекту 'Јадар', а у том раду се види да неке ствари које су публиковане заиста не одговарају истини или су тако представљене да представљају манипулацију и подижу забринутост, па и панику међу људима који живе у том крају", објаснио је гостујући у Дневнику РТС-а професор Машинског факултета Александар Јововић.

На примеру просторног плана посебне намене за регион Јадар, професор Јововић каже да се види да бројеви изнети у раду колега нису тачни.

Али најфрагментнији тип манипулације, сматра професор, јесте када кажете да 20 километара од одређене бушотине вршите одређено мерење, узмете неки узорак неке воде и покажете да су вредност и концентрација арсена, бора и литијума већи одређени број пута и ту станете.

"И то сад звучи стварно стравично, значи нешто је због нечега порасло нпр. 20 пута. И не наставите ту реченицу и кажете да су те вредности и даље далеко испод граничних вредности за квалитет воде. Значи за ту реку, а у случају чини ми се литијума чак 300 пута ниже него дозвољене границе за воду за пиће, по америчком стандарду, пошто у Србији стандард за то нема. Тиме онда кажете, у ствари, дошло је до некаквих промена, има неких флуктуација у концентрацијама појединих компоненти у том појасу, а има их из разних разлога. Још због наношења арсена из пуцања бране 'Столице' из 2014. године", наводи Јововић.

Није ту проблем, додаје, што се објави нешто, него је поента да се то заиста покаже људима, јер није циљ научног рада да посеје панику.

"Пребаците то у политику јер су то, наравно, сви искористили на овај или онај начин, и власт и опозиција", рекао је Јововић.

Од површине пројекта који је предвиђен просторним планом до низа других бројева.

Најфлагрантније кршење односно нетачности, како каже, јесу недоречени подаци. Када се каже да је дошло до неких промена, мора се навести тачно због чега као и да су све те вредности знатно испод граница дозвољених.

Јововић каже да је тачно да су и научници подељени када је реч о пројекту „Јадар“, али не зна због чега нема стручне дискусије о томе него се све своди на неку врсту ријалитија.

"О овој студији се ни у једном тренутку није разговарало, о нити једном податку из те студије. Зашто колеге које су и колегинице, наравно, који су против и заступају потпуно страну да не сме бити никаквог рударења, зашто нису узели и рекли – ајде да рашчеречимо ове који су писали студију о процени и покажемо да ништа унутра није тачно и да су ти пројекти који су урађени потпуно суманути и показати да тај пројекат заиста не ваља“, сматра професор Машинског факултета.

Говорећи о ризицима по животну средину, професор Јововић каже да он не заступа пројекат "Јадар" већ да је радио на студији процене утицаја пројекта и депоније на животну средину.

"Оно што ја могу у једној реченици да кажем, то је да не постоји разлог за непостојање суживота тог индустријског постројења и постојеће пољопривреде, осим на самој локацији постројења. Значи, као што на месту ове зграде не можете гајити биљке и животиње, али 50 метара даље можете. Као што се деце играју у Ташмајдену, тако ћете на 100 метара од капије или 200 метара од капије тог рудника, пошто је то пољопривредна земља, и даље моћи да гајите кукуруз", истакао је у разговору за РТС професор Машинског факултета Александар Јововић.