Још једна годишњица без одговора - Ђуро Славуј и Ранкo Перенић пре 26 година отети на путу за Зочиште

На месту где су последњи пут виђени, за данас, на годишњицу њиховог нестанка, чланови и управа УНС-а, новинари медија на српском језику на Косову и Метохији најавили су окупљање, како би указали на тај нерасветљени злочин.

Удружење је раније поставило обележје, које је до сада рушено више пута, а на коме на српском и албанском језику, пише: "Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их".

УНС и УНС на Косову и Метохији траже од Еулекса, Унмика, Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије и Суда за ратне злочине на КиМ да обнове и покрену истраге о убиствима и киднаповањима новинара и медијских радника на КиМ.

До данас, породице Перенић и Славуј немају званичне информације о њиховој судбини.

УНС и УНС на Косову и Метохији подсећају да нису расветљене ни друге отмице и убиства новинара на КиМ.

Канцеларија: Отмица Славуја и Перенића још једна мрља задужених за правду на КиМ

Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је да отмица новинара Радија Приштина Ђуре Славуја и Ранка Перенића која се догодила на данашњи дан пре 26 година на путу Ораховац-Велика Хоча, представља још једну мрљу на образу оних који су позвани да се старају о правди и владавини права у покрајини.

"Ђуро Славуј и Ранко Перенић отети су зато што су кренули на радни задатак, да известе о отетим монасима из манастира Свети Врачи у Зочишту, али пре свега зато што су Срби, а њихова отмица требало је да уплаши преостале Србе у Ораховцу, али и на целом Косову и Метохији и да им покаже каква судбина чека српски народ у покрајини", наводи Канцеларија и додаје да њихове породице, колеге и цела јавност, никада нису сазнали шта се са њима десило.

Додаје се да чињеница да отмичари киднапованих новинара до данас нису пронађени и приведени правди указује на равнодушност и незаинтересованост међународне заједнице за решавање судбине несталих и страдалих Срба на Косову и Метихији.

Како истиче Канцеларија, сведоци смо да се и данас спровди готово свакодневни терор и насиље над српским становништвом на Косову и Метохији и да су међународне мисије у покрајини само неми посматрачи небројених злодела над нашим народом.

"Али ни ћутање одговорних, ни често вандалско скрнављене спомен плоче коју су несталим новинарима подигле колеге, неће нас зауставити у трагању за правдом и злочинцима. Наставићемо да истрајавамо на путу да се починиоци тих страшних догађаја пронађу и да нестали новинари пронађу заслужени мир и спокој. То је дужност према њиховим породицама, колегама, али и српском народу на Косову и Метохији", наводи се у саопштењу Канцеларије.

Канцеларија подсећа да је данашња годишњица прилика да се подсетимо да нису расветљене ни друге отмице и убиства новинара на Косову и Метохији - Љубомира Кнежевића, новинара приштинског Јединства и дописника Политике, који је отет 6. маја 1999. године код Вучитрна, Александра Симовића, новинара и преводиоца који је нестао 21. августа 1999. године у Приштини, Марјана Мелонашија, новинара српске редакције Радио Косова, који је нестао 9. септембра 2000. године у Приштини, Момира Стокуће, фоторепортера, убијеног 21. септембра 1999. године у породичној кући у центру Приштине, Милета Буљевића, радника обезбеђења у Телевизији Приштина, који је киднапован јуна 1999. године испред Избегличког центра у Приштини.

Канцеларија наглашава да очекује од међународних институција на КиМ да сходно свом мандату обезбеде мир и безбедан живот за све Србе у покрајини, а новинарима пруже заштиту и њиховој професији обезбеде цивилизоване услове за несметан рад.

"Истина и правда за све страдале у организованим злочинима над Србима на Косову и Метохији једини су пут ка нормализацији односа и изградњи трајног мира у покрајини", наводи се у саопштењу.