Више позорника – безбеднији град, да ли је формула тако једноставна
Да ли би веће присуство позорника могло да утиче да се грађани осећају сигурно у сваком делу града? Проверавали смо и да ли је то решење за малолетничко или континуирано насиље на јавним местима и колико су такве полицијске активности ефикасне у великим градовима.
У главном граду, по два позорника патролирају у 35 рејона. Иако су присутни у сваком тренутку, њихови рејони не покривају и комплетну површину града. Додатна препрека је и то што нема гаранције да ће то бити иста два позорника сваког дана, целе године.
"Једног дана могу радити на свом сектору, другог дана у станици и у том смислу не могу да успоставе односе са грађаним и да познају прилике на терену и зато пати та делатност", оцењује Душан Станковић, криминолог са Универзитета у Малмеу.
Полиција поручује да раде на томе да се позорници устале, а да безбедност чувају и репресијом и превенцијом за шта се припрема нови правилник.
"Поред тога, спроводе се активности где се указују ризици и деле савети, уз то полицајции врше анализу и покушавају да идентификују факторе, а након тога са друштвеним субјектима настоје да те факторе елиминишу", истиче потпуковник полиције Славољуб Драшковић, заменик начелника Одељења за организацију и контролу рада и превенцију.
Искуства из Канаде
Позорници се, међутим, не могу видети у свим земљама. На пример у Канади, у Ванкуверу, присутнија је полиција у возилима. То се мења када се организују већи догађаји или у крајевима где се окупљају бескућници, људи са менталним и здравственим проблемима и зависници.
"То је специфично за већину северноамеричких градова. Велики је проблем сс бескућницима и зависницима, нису они проблем, то је проблем који мучи Северну Америку, као што у Београду знаш шта може да се очекује, тако је и овде", наводи Ирина Ђорђић из Ванкувера.
Они старији памте да је готово сваки крај бивше Југославије имао и познавао свог милиционера. Од тада се променио и однос заједнице према заједничким проблемима, свест према својим обавезама и одговорностима у друштву.
"Потребно је и да сви ми осећамо дужност да поступимо кад видимо да је неко у невољи и пружимо помоћ неком ко је у ризику од насиља и да се старамо о јавној, еколошкој и свакој другој безбедности", напомиње Станковић.
Потпуковник Драшковић истиче да је сарадња двосмерна улица и да указују да је значајна сарадња локалних савета за безбедност, сарадња са школама, установама здравствене и социјалне заштите и да покушавају да унапреде и контакт с грађанима.
Полицајци позорници би требало да буду прва адреса за помоћ. Уколико нисте сигурни да ли их имате, распитајте се у најближој станици ко је полицијац задужен за рад у вашој заједници.
Коментари