Бранкица Јанковић: Спорт нису само медаље, има много проблема на које се жмури

Бранкица Јанковић подсећа да су од самог отварања Олимпијске игре у Паризу су изазвале различите врсте подела и контроверзи.

Као питање које је привукло највећу пажњу, Јанковићева издваја учешће трансродних особа за које сматра да би требало боље регулисати.

"Видели сте колико је то изазвало претходно коментара, лавина, неприхватања, осуда, што де факто говори да то питање треба боље регулисати. Иако Међународни олимпијски комитет има прописане услове за учешће трансродних особа, очигледна је потреба за бољом регулативом како би заиста имали једнаке услове", каже Јанковићева.

Навела је да ту пре свега мисли на хормонални статус који треба да се проверава.

Са друге стране, истиче да ће Олимпијске игре управо остати упамћене по равноправном учешћу мушкараца и жена, односно једнаком броју, заступљености и спортиста и спортисткиња, што је, наводи, први пут случај.

Према њеним речима, прекретница треба да буде однос према женском спорту која је важна и на глобалном, али важна је и за Србију.

"Пред почетак ових Олимпијских игара ми смо као институција за унапређење равноправности поред заштите од дискриминације упутили Министарству спорта препоруку мера за унапређење у којима смо истакли да је неопходно да имамо стратешки документ који ће одредити даље правце развоја спорта, као и да мора садржи један посебан део који се односи на развој женског спорта", навела је Јанковићева.

Како је рекла, Канцеларија повереника за заштиту равноправности истакла је да у препорукама Министарству спорта има неколико алармантних података.

"У резулатима истраживања које је спровело више удружења је да само четири одсто жена редовно вежба, а само 14 одсто младих редовно вежба. То су забрињавајући и онда треба направити управо мере које подстичу младе да се више баве спортом, јер није спорт само освајање медаља", нагласила је повереница за заштиту равноправности.

Само пет одсто тренера у Србији су жене

Као забрињавајући податак навела је и то што су 95 одсто тренера мушкарци, са само пет одсто жене. Јанковићева сматра да то одвраћа жене, пре свега, двојчице да се баве спортом. "Само 16 одсто жена тренира врхунске спортисте и само је 14 председница спортских савеза", наводи Јанковићева, додајући да је у суседној Хрватској реч о 40 одсто.

"Будући да је само 17 жена у управним а 20 одсто надзорним одборима спортских савеза, Јанковићева оцењује да се оне на та места постављају само формално, да би се тек приказало да има неких особа супротног пола.

Јанковићева наводи и да 55 одсто спортских савеза у Србији нема ни једну запослену жену и да је у медијима само три и по одсто текстова о женском спорту.

Да у свету није тако, Јанковићева илуструје случај Међународног олимпијског комитета (МОК) где је, како каже, родна равноправност управо та критична компонента ефикасног управљања и у спорту и у спортској администрацији.

"Више од 40 одсто активних чланова МОК-а су жене. Жене председавају у 14 од 33 комисије Међународног олимпијског комитета. Дакле, мислим да је заиста крајње време да ове олимпијске игре буду на неки начин један посебан подстрек и можда онај критичан тренутак када би ми овде требало да отворимо ту тему и радимо на унапређењу положаја жена", наглашава Јанковићева.

На констатацију да се често догађа да талентоване девојчице се 16-17 година престају да тренирају јер немају услове за рад, Јанковићева наводи речи селекторке женске кошаркашке репрезентације Марине Маљковић да се не могу стално очекивати успеси са без довољног улагања.

Повереница указује на то да ниједан спорт у Србији нема људске ресурсе за едукацију о родно-заснованом и сексуалном насиљу.

Додаје да само голф, одбојка и једрење имају кодексе понашања и етичке смернице које се односе за тренере и људе на руководећим позицијама у спорту које се односе управо на забрану сексуалног родног и сексуалног узнемиравања уопште.

Сексуално насиље у спорту

У истраживању које је било пилот пројекат тих организација показало се да је сексуално насиље у српском спорту озбиљан проблем. Деведесет пет одсто испитаника мисли да је у спорту неопходна едукација и да се многа понашања не перципирају као сексуално насиље, каже Јанковићева.

Наводи да је 21 одсто испитаница рекло да су бар једном или два пута доживеле да их неко на примерен начин додирује, стиска што су осетиле као сексуално узнемиравање.

Јанковићева указује да је једна од препорука за стратегију за развој спорта Канцеларије за родну равноправност и била да је неопходно читаво једно поглавље у посветити свим тим проблемима који се појављују у нашем спорту а на које се жмури.

"Имала сам прилике да у разговору са овим женама чујем врло потресне приче. Они нису били спремни да пријаве званично, али да су имали случајеве врло озбиљног сексуалног узнемиравања и девојчица и дечака", нагласила је Јанковићева.

Очекује да ће стратегија развоја спорта бити озбиљан документ и да су Влада и ресорно министарство спремно да широм очи за врло озбиљне проблеме као и неравноправну расподелу средстава на штету женског спорта.