Читај ми!

Корист од рада Државног ревизора имају сви – шта показује рачуница

Уз само три министарства, 1844. године основано је Одељење за праћење трошења буџетских пара. То је претеча Државне ревизорске институције која обележава 180 година постојања. У Скупштини Србије разговарало се о значају те институције за савремене земље.

Државна ревизија чини друштво ефикаснијим, бољим и праведнијим, а буџетске кориснике мудријим – тако Државна ревизорска институција види њен значај.

Користи имају и појединци и буџетске институције па је утолико већи значај обележавања јубилеја 180 година постојања.

Председник Државне ревизорске институције Душко Пејовић каже да постоји велики број имовине која није у пословним и власничким књигама.

"На пример, за 13 година нашег рада биланс стања државе Србије је повећан 13 пута. У тај износ су ушле и нове градње, али највећи део тог увећања је имовина која је постојала, а није евидентирана. Ево значаја кад ми кажемо да је преко два билиона динара имовине унето у пословне књиге државе Србије", рекао је Пејовић.

Колико буџет приходује захваљујући Државном ревизору

Само у протеклој деценији Државни ревизор издао је две и по хиљаде извештаја, а ефекат за буџет био је 11,45 милијарди динара. На сваки потрошени динар ревизор обезбеђује додатни приход од 2,4 динара.

“Грађани Републике Србије имају право да знају како се троши њихов новац, а Државна ревизорска институција има обавезу да о начину трошења новац обавештава Скупштину као представника свих грађана… Као и о повећању активе у билансу стања Републике Србије од 13 пута, билансу стања града Београда од 12 и по пута и билансу стања АП Воводине од 16,4 пута и билансу стања града Новог Сада од 17 пута”, наводи председник Скупштинског одбора за финансије Верољуб Арсић.

Финансијска ревизија треба да покаже каква је слика коју је субјект приказао корисницима – да ли је она истинита и објективна. Уколико није, да укаже у чему није.

Када се поправи то што није правилно исказано, онда се добије истинитија слика о пословању субјекта. Тако је и код контроле, на пример, високошколских установа.

”До сада ниједна високошколска установа није увела финансијско управљање и контролу, а то је значајно јер се на тај начин уређује пословање високошколских установа, да троше јавна средства у складу са законом”, појаснила је професорка Економског факултета Јелена Кочовић.

Потребна независност ревизора

Ревизорске институције у другим државама покушавају да буду што независније од политичара и притисака било на локалном, било на државном нивоу.

“Верујем у сарадњу ревизорских институција и наша дужност је да пратимо државу и штитимо грађане. Ми смо независна институција, Влада доноси законе, а ми радимо свој посао јер су наши резултати значајни и за владу”, истиче заменик председника ДРИ Словачке Јарослав Ванчо.

Из године у годину Државна ревизорска институција повећава обим унакрсне контроле, а извештаји ће бити објављивани онлајн, а не као до сада – накнадно.

четвртак, 21. новембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње