Заблуде о месу пуном хормона и лекова – пиле добијa антибиотик само кад је болесно

Сања Челебићанин тврди да су неутемељене изјаве како је домаће пилеће месо пуно хормона и антибиотика и истиче да је као и увек потребно слушати стручњаке.

Наглашава да грађани прво треба да знају да су хормони забрањени. Друго, ова држава, а и претходна, од 1972. године ради национални мониторинг хране, дакле живих животиња.

"И све то што се ставља на тржиште проверава се на недозвољене супстанце или на супстанце које се могу користити приликом лечења, али да је протекло време каренце, односно време потребно да се одређени лек излучи из организма", прецизирала је она.

Када се живини даје антибиотик

Додаје да се све ређе користе антибиотици зато што се много радило на другим мерама.

"То су мере превентиве. Дакле оно што су наши фармери радили, уводили су јако високе стандарде, прво нове технологије, затим подизали биосигурносне мере. Дакле забрањено је да се користе антибиотици као промотори раста", нагласила је Челебићанин.

Објашњава да се они не дају, како каже, "тек тако као што је то било раније". 

Наглашава да су од 1997. године, антибиотици у потпуности забрањени, а да се од 2006. спроводи строга контрола. То значи да се не могу користити антибиотици уколико животиња није болесна.

"Ако се ради о болесним животињама, оне тада морају да се лече из хуманих разлога, дакле и по закону о добробити, али такве животиње не улазе у ланац хране људи. Мора да протекне потребно време каренце. Говорим сада о другим животињским врстама као што су говеда, свиње, дакле лечи се животиња која мора у датом тренутку након успостављене дијагнозе о којој болести се ради, антибиограма као и код људи, која је то терапија која ће помоћи животињи да не пати и да буде излечена", указује Челебићанин.

Међутим, наводи и да нико не може гарантовати да ли ће неко то злоупотребити и радити илегално.

Зато, истиче, постоје надлежне институције као што је управа за ветерину, службена контрола инспектора, наших ветеринара.

"Не смемо заборавити да смо ми систем који има 12 ветеринарских института, научних, специјалистичких", закључује Челебићанин.

Цео разговор са Соњом Челебићанин можете пратити у видеу.