Глава у облацима и докторат "у џепу" – како је Лидија постала инжењерка године

Све је више жена у инжењерству у Србији и то најбоље показује и овогодишњи конкурс за избор инжењерке године, на који је било пријављно 80 кандидаткиња. Циљ иницијативе "Инжењерка године", коју је покренула Привредна комора Србије са немачком компанијом "Сименс", јесте да мотивише младе жене у Србији, посебно ученице средњих школа, за студије и каснију каријеру у инжењерској струци. Добитница овогодишњег признања Лидија Томић каже да је то награда за њен досадашњи рад и труд, али и добра порука генерацијама младих жена.

Др Лидија Томић, асистенткиња на Високој школи струковних студија Ваздухопловне академије, са једне стране признање "Инжењерка године" види као награду за њен досадашњи труд и рад, а са друге стране награда јој значи и као мотив за будуће успехе.

"Шаљемо дивну поруку младим генерацијама и кроз наше примере заправо њих инспиришемо да се придруже и одлуче за инжењерство", каже Томићева за РТС.

Са 28 година, Лидија има пет година радног искуства, а биографијом подсећа на неке од ликова из чувеног филма "Топ ган", јер ради и као инжењер и предавач.

"Пример сам инжењерке која је своју каријеру започела у индустрији, односно радом у националној авио-компанији на инжењерским позицијама и након неколико успешних година пожелела сам да се даље усавршавам и да дам лични допринос индустрији", рекла је Лидија Томић.

Кроз истраживачки рад и докторске студије добила је прилику да предаје онима с којима је највише сарађивала у индустрији, односно пилотима и контролорима летења.

"Веза теорије и праксе ми доста значи у садашњем раду, пре свега зато што имам прилику да својим студентима приближим и спремим их за реално радно окружење и заиста уживам када на нашим предавањима анализирамо ситуације из реалног окружења, кроз које сам и ја сама прошла", истакла је најбоља инжењерка Србије.

Како дронови утичу на безбедност цивилног саобраћаја

"Мој докторат заправо представља алат, односно стратегију на који начин проценити ризике које дронови могу представљати по комерцијално цивилно ваздухопловство. Поред те стратегије, дефинисала сам и дала предлог на који начин управљати тим ризицима и које су то мере које су потребне да буду имплементиране како не би дошло до угрожавања безбедности", прецизирала је Томићева.

Ваздухопловна академија је у систему дуалног образовања, а принцип едукације је са у складу са стандардима у Европи.

Са Саобраћајног факултета шаље се лепа слика родне равноправности, будући да је однос студенткиња и студената 50-50 одсто.

"Заиста имам велики број својих колегиница, инжењерки ваздухопловног саобраћаја, које су како код нас, тако и у свету у водећим фирмама из области ваздухопловног саобраћаја", истакла је Лидија.

У свету је ситуација мало другачија. Јуче, на Међународних дан жена у инжењерству, саопштено је да жене чине тек 15 одсто запослених, али Лидију Томић радује што је тај број из године у годину све већи и да она на међународним конференцијама широм света примећује све већи број жена.