Пре 25 година завршено бомбардовање СР Југославије

Престанку НАТО бомбардовања СР Југославије 10. јуна 1999, претходило је доношење Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Последњи пројектили испаљени на тадашњу СРЈ, пали су 10. јуна 1999. у зони села Кололеч, код Косовске Каменице, у 13:30. На касарну у Урошевцу последњи пројектил пао је у 19:35.

Био је то 79. дан НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, која је почела 24. марта 1999, без одобрења Савета безбедности Уједињих Нација.

Дан раније, 9. јуна, представници ВЈ и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак међународних трупа у покрајину.

Истога дана, стални савет НАТО-а на седници у Бриселу одобрио је споразум који су у Куманову потписали представници југословенске војске и међународних снага безбедности.

Савет је од команданта НАТО снага за Европу Веслија Кларка затражио да "верификује почетак повлачења југословенских снага са Космета", што је убрзо и учињено, а затим је у Савету безбедности УН донета Резолуција 1244.

До прекида ваздушне интервенције дошло је после успешно окончане дипломатске мисије председника Финске Мартија Ахтисарија и бившег премијера Русије Виктора Черномирдина.

Тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић, почетком јуна прихватио је њихов план за размештање међународних трупа на Косову, а потом су тај договор прихватили посланици Скупштине Србије.

Војска и полиција повукле су се са Косова и Метохије после доношења резолуције УН, а први припадници међународних снага ушли су на територију покрајине 12. јуна 1999. године.

На Косово и Метохију је први стигао руски конвој из састава мировних снага УН, који је ушао 12. јуна у 1 и 30 часова у центар Приштине, а потом наставио према Косову Пољу и аеродрому Слатина.

Истог јутра, нешто после пет часова, са територије Македоније на Космет су, у оквиру мировне мисије УН, ушли први британски војници.

Границу код места Блаце прво су, у шест транспортних хеликоптера, прешли британски падобранци и припадници јединице Гурка, а непосредно затим, на територију јужне српске покрајине ушле су колоне британских и француских војних возила.

Први контингент од око 800 немачких војника у саставу Кфор-а ушао је око подне истога дана на Космет са македонске територије код Блаца, заједно са британским трупама.

У саставу Кфора на Косово и Метохију размештено је 37.200 војника из 36 држава, а у протеклом периоду тај број је знатно смањен.

НАТО напади на СРЈ почели су 24. марта 1999. године око 20 сати на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане.

До напада је дошло после низа неуспешних преговора о решавању кризе на Косову и Метохији, одржаних у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.

У нападима који су трајали 11 недеља погинуло је између 1.200 и 2.500 људи, а причињена материјална штета, у зависности од процена, кретала се око сто милијарди долара.

У бомбардовању, које је трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.