Таксиста који је био херој током пандемије бије најтежу битку, сада је њему потребна подршка

Бранко Антић је у време пандемије више од 50 дана бесплатно превозио медицинске раднике и све запослене у здравству, од куће до посла и назад.

Прве вожње биле су до Института за онкологију. Kаже, није ни слутио да ће се три године касније срести са некима од оних које је возио на њихово радно место.

Бранко је пре неколико дана примљен у болницу, јер му је здравствено стање било критично. Сада се, како каже, боље осећа. Томе је допринело и изненађење које су му приредили породица и пријатељи

"Ја сам сумњао да се нешто дешава, јер имамо неку Вајбер групу из које су мене избацили. Пошто је мој кревет баш до прозора, до Пастерове улице и онда сам препознао његов глас. Онда сам изашао, сви су изашли на прозоре, терасе, они који су могли, јер не могу сви пацијенти да устану", каже Бранко.

Мини-концерт за највећу подршку

Изненађење је било емотивно и за Бранка и за пацијенте и здравствене раднике Института за онкологију, пролазнике, али и за све они који су тај снимак видели на друштвеним мрежама. А иза снимка је и дирљива прича Бранкових пријатеља и колега.

"Знам да воли српску традиционалну музику, а његова хуманитарна организација, а њим на челу, стипендира децу са Косова и Метохије. Онда сам дошао на идеју да их окупим и да са пријатељима који су у његовој организацији и рођацима да му дамо неки вид подршке испред болнице управо кроз песму, јер песма лечи и окрепљује човека и сматрали смо да је то идеална прилика да му олакшамо тешке тренутке тог дана", истиче Марко, Бранков пријатељ.

Марку је у организацији помогла Бранкова жена, која је знала да ће му слика окупљених драгих људи испод прозора улити снагу и да ће га песма окрепити.

"Ми смо плакали док смо певали. Генерално радим све из срца, али кад нешто радите за пријатеља са таквим сазнањем, ипак је то најтеже певање било у мом животу", наглашава Марко.

Добро се добрим враћа

А Бранко каже да су већина песама биле његове музичке жеље

"Рецимо 'Седам сати удара'. Помогло је свему овоме, да поред пружене правовремене медицинске помоћи ето и на тај начин да се придигнем", додаје Бранко.

Бранко се, каже, после мини-концерта, који су му приредили породица и пријатељи, пробудио другачији.

Kао што је он пре четири године знао да је помоћ вреднија од укључивања таксиметра, тако су и људи који су га посетили знали шта је Бранку потребно у тешким тренуцима. Није им било тешко да са Kосова и Метохије дођу на сат времена у Београд и певају његове омиљене песме.