Инвалидска колица за дете пола милиона динара, од државе тек петина износа

Иако не говори, не хода, нити стоји самостално, Вукашин, као и сви мора и да седи и да се усправи и да стигне превозом до лекара. То без специјално дизајнираних помагала не може, а његови родитељи су за њих дали десетине хиљада евра.

“Како је нама свима потребна столица, тако је и Вукију. И он мора да седне, да једе, да се игра. Његова столица је другачија од оних које ми користимо, јер му држи главу и доњи део леђа. А разликује се и у још једној 'ситници' – кошта 200.000 динара и не покрива је Фонд”, каже Јелена Ђурин, Вукашинова мама.

Посебне карактеристике има и седиште за аутомобил.

“Вукашиново седиште за аутомобил мора да буде нагнуто, да има граничнике за главу, клин између ногу. Оваква седишта коштају у просеку око 250.000 динара. Фонд их, такође, не покрива и не могу да се купе у Србији”, додаје наша саговорница.

Чак и када држава даје новац за набавку помагала, објашњава, то је често далеко мање од њихове стварне цене.

“Пошто не хода, Вукашин мора да користи колица која морају да му држе главу, бокове, леђа. Ми смо купили половна. Она коштају око 500.000 динара, а Фонд покрива петину износа и то једном у пет година. Лоша колица су за Вукашина смртна пресуда, а за износ који даје Фонд колица у Србији за дете са инвалидитетом не постоје. Тако да онај ко нема да доплати, не може детету да приушти колица, а самим тим ни било какво кретање”, наводи Ђурин.

Да би био у усправном положају, Вукашину је неопходан вертикализатор. И то помагало Фонд покрива једном у пет година. Без специјалних чизмица овај петогодишњак не може да га користи, јер зглобови и мишићи не могу да поднесу притисак. Оне коштају око 30.000 динара и могу да се мењају једном годишње. Слично је, каже, и са помагалима за пузање, вибро плочи, мобилној столици, ходалици, модификованом дупку, столици за купање.

Шта РФЗО финансира од помагала

У Савезу за церебралу парализу Србије потврђују да држава углавном само делимично покрива трошкове набавке помагала и кажу да различитим иницијативама и петицијама покушавају да омогуће члановима да остваре права на олакшице у њиховој набавци. Ипак, додају да би организације особа са инвалидитетом требало да буду упорније када је реч о измени листе помагала која се финансирају преко РФЗО-а.

“У односу на пре двадесетак година ситуација је данас боља када је реч о протезама за руке и ноге. Проширена је листа компоненти која се уграђују у протезу, али то је утицало и на повећање цене. На листу су уведена нека нова помагала попут вентилатора за неиванзивну вентилацију, као и стајалице за децу до 18 година. Ипак, све је то недопустиво мало за период од две деценије”, објашњавају у Савезу за церебралну парализу.

Инфлација знајачно подигла цене помагала

Претпрошла година је била веома тешка, јер је инфлација повећала цене на светском тржишту за више од 25 одсто, што је утицало и на раст цена помагала. Повећала су се и издвајања Фонда за њихову набавку.

“Цене протеза за ноге и руке су повећане драстично више од стопе инфлације. Цене других помагала су увећане између 5 и 20 одсто. За колица израђена по мери од лагане легуре цена је повећана са 140.000 на 160.000, а електромоторних са 234.000 на 250.000 динара. Колица за церебралну парализу су имала повећање цене са 74.500 на 90.000. Све је то недовољно да би се набавила квалитетна и одговарајућа помагала без доплате”, наводе у Савезу.

Помагала, кажу, јесу скупа у односу на друге производе опште потрошње, а цене варирају зависно од квалитета, величине серије и тога да ли се производе у тзв. западним земљама или на Далеком истоку. Објашњавају да фирме које се баве производњом уверавају да имају велике трошкове, јер морају да поседују све сертификате за стављање производа у промет. Такође, морају да имају резервне делове на залихама. Многи се од њих отпишу, јер се модели мењају, а делови не утроше. Уз то, продаја је због специфичности стања купаца много спорија, поготово када се помагало израђује по мери што, опет, повећава трошкове.

Акција Чеп за хендикеп помаже у набавци помагала

Са жељом да помогну онима којима су помагала најпотребнија пре 11 година основано је Удружење “Чеп за хендикеп”. Чепове, чијом рециклажом купују и донирају ортопедска помагала, прикупљају стотине хиљада грађана Србије, а акција је проширена и на Босну и Херцеговину, Црну Гору, Северну Македонију и Румунију.

“До сада смо прикупили око 610 тона чепова и уручили 126 разних помагала за особе са инвалидитетом. Реч је о инвалидским колицима, ортопедским трициклима, успињачама за степенице, протезама, ортозама”, наводе у Удружењу “Чеп за хендикеп”.

Од подношења захтева Удружењу до његовог одобрења и уручења помагала, наводе, тренутно је потребно око три недеље.

“Наша лекарска комисија коју чине уролог и физијатар, на основу пристигле документације, даје саветодавно мишљење и у 90 одсто случајева одговор на захтев је позитиван. Ортопедска помагала су нереално скупа у нашој земљи, а највећи проблем корсиника истих је недовољна информисаност о њиховим правима на та помагала”, додају.

Да ли су цене помагала за особе са инвалидитетом у Србији реалне или не, зашто држава не покрива њихов пун износ и може ли се очекивати проширење листе помагала чију ће набавку финансирати Републички фонд за здравствено осигурање, у овој институцији нисмо успели да сазнамо.