Читај ми!

Кад останеш сам – деци мајки убијених у породичном насиљу потребна подршка, али често изостаје

Иза жена убијених у породичном насиљу у протеклих пет година, остало је 400 деце. Када се догоди трагедија, углавном се поставља питање одговорности и кривице. Мало се говори о деци која после убиства мајке практично остају без родитеља. Подршка им је итекако потребна, и психолошка и материјална, али често изостаје – упозоравају из НВО.

Сигурна кућа за многе жене је сигурније место од породичног дома. Када смогну снаге да напусте насилника, не остављају оно што им је највредније – децу.

Весна Станојевић из Сигурне куће истиче да тренутно имају случајеве мајки које имају петоро, четворо и троје деце.

"Сва та деца су, нажалост, присуствовала насиљу које су трпеле њихове мајке. Ако дете помилујете по глави, оно се трза, јер очекује да га неко удари. Није навикло да га неко милује и загрли", наводи Станојевић.

Када престане медијско извештавање, деца остају да живе са траумом

У породичном насиљу, у протеклој деценији убијено је 406 жена. Од тога је њих 300 имало децу, а трећина малолетну.

И када после саопштења надлежних о породичној трагедији, затим мишљења стручњака и тражења пукотина у систему, престане и медијско извештавање, деца остају да живе са траумом, тугују и памте.

"Подршка државе скоро да не постоји"

Вања Мацановић из Аутономног женског центра (АЖЦ) каже да је подршка државе у таквим случајевима доста слаба, па скоро и да не постоји.

"И то је оно са чиме се суочавају. Не постоји системски уређена подршка за децу која су гледала како је мајка била убијена, у смислу психолошке подршке", додаје Мацановић.

Весна Станојевић наглашава да су то деца која остају без родитеља и поставља питање шта се са њима даље дешава.

а никада нисам чула од неке званичне институције било какав податак да су то деца одређеног узраста, да су поверена деди, баби, пријатељима, рођацима. Све то мора да буде транспарентно", указује Станојевић.

Сродници без статуса хранитеља, неки одбијани због имовинског цензуса

Из Центра за социјални рад у Београду кажу да бригу о деци углавном преузимају сродници. Ако их немају, онда иду у хранитељску породицу или у установу социјалне заштите.

"Држава, односно центар за социјални рад, наставља да прати одрастање деце, да им у складу са потребама пружа неопходну материјалну, психолошку и стручну подршку, и деци и старатељима, како би трауму губитка родитеља превазишли са што мање последица. Укључују се и други стручњаци у складу са потребама деце. Град Београд је омогућио и сталну новчану помоћ и услугу привременог становања за децу чија су оба родитеља преминула, и која су под старатељском заштитом брата или сестре", саопштио је Градски центар за социјални рад у Београду.

Вања Мацановић објашњава да се сродницима који брину о деци фактички не даје статус сродничких хранитеља, на основу чега би добили већи износ накнаде, већ подлежу истом систему као када се аплицира за дечји додатак.

Међутим, додаје, и ту су отежани услови, пошто су због вишег имовинског цензуса неке породице одбијане.

Италија, посебни фондови за "специјалну сирочад"

У бризи о деци убијених жена неке државе отишле су корак даље.

У Италији, на пример, имају посебне фондове за помоћ деци, коју називају "специјалним сирочадима".

Помоћ тој деци предвиђа стипендије, као и надокнаду за здравствене трошкове у којe је укључена и помоћ психолога.

Извршна одредба, којом се расположива средства повећавају на 12 милиона годишње, од чега је 70 одсто резервисано за малолетна лица, стигла је 2021. године.

Неке државе плаћају школовање деци док год се образују, а Израел је после једног трагичног случаја усвојио закон по којем се отац убица аутоматски лишава родитељског права, а старатељство над децом не може да добије чак ни његова породица.

уторак, 18. јун 2024.
31° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије