Читај ми!

Сабор: Црква и народ на KиМ изложени великим притисцима, подршка Епархији рашко-призренској

Свети архијерејски сабор СПЦ поручио је да је на редовном годишњем заседању најважније било питање Kосова и Метохије и да Сабор даје подршку Епархији рашко-призренској која, заједно са Пећком патријаршијом, представља чврст ослонац нашем народу и његовом опстанку.

На Сабору, који је одржан у Београду од 14. до 18. маја, истакнуто је да је црква са својим народом на, како је наведено, мученичком KиМ годинама изложена великим притисцима, нападима и неизвесној будућности. 

Са највећом забринутошћу констатовано је да "косовске власти несумњиво иду у правцу негирања основних права нашег народа и цркве, а све у циљу изградње етничког албанског друштва".

"Због оваквог стања Сабор остаје при свом досадашњем једнодушном ставу да се проблеми на Косову и Метохији морају решавати искључиво дијалогом, заснованим на поштовању Резолуције 1244 Савета безбедности УН и међународним повељама које гарантују очување суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије на овом простору", истиче се у саопштењу.

Наводе да, иако црква није директно укључена у политички дијалог између Београда и Приштине, не могу равнодушно да посматрају све тежи развој догађаја, као и да "са правом очекујемо да наши ставови и забринутост за наш верни народ и светиње буду уважени у овом процесу".

"У том контексту, поред успостављања функционалне Заједнице српских општина, посебно треба појачати институционалну и безбедносну заштиту наших светиња у форми посебног механизма заштите у складу са неким од постојећих модела у Европи и на основу досадашњих одредби, које се, нажалост, све чешће од стране Приштине не поштују и не примењују. Таква врста заштите треба да очува правни положај, имовинска права наше цркве и слободу вероисповести", наглашава се у саопштењу.

Посебна пажња, како се наводи, посвећена је и теми страдања нашег народа и његовој борби за очување духовног, културног и националног идентитета, али и пуке егзистенције, како данас тако и у другим историјским тренуцима.

"Рак-рана српског народа – Косово и Метохија, али и Јасеновац и остала стратишта и губилишта у такозваној НДХ и другде, а у наше дане и Сребреница – стални су 'жалац у телу' наше цркве. Због тога црква и данас диже свој глас и изнова указује на неистине, у домаћем и глобалном јавном простору, чији је циљ историјски ревизионизам којим би се дао легитимитет небивалој историјској инверзији. Сходно њој, православни Срби, жртве вишекратних геноцида и етничког чишћења, треба да буду проглашени не само за злочинце него и за извршитеље геноцида", додаје се у саопштењу.

Сабор о последицама светских ратних сукоба

Сабор је, такође, посветио пажњу и духовним и геополитичким последицама ратних сукоба у Украјини и у Палестини.

"Овим поводом Сабор поново диже свој глас у заштиту обесправљених, гладних и прогнаних невиних жртава, апелујући на релевантне међународне институције да са речи о правди пређу на конкретна дела правде, милосрђа и миротворства", наглашава се.

Формиране четири нове епархије у Европи

Поред тога, на Сабору су формиране четири нове епархије у Европи.

"Поделом Епархије британско-скандинавске формиране су Епархија скандинавска са седиштем у Стокхолму, чији епархијски архијереј ће бити досадашњи епископ британско-скандинавски Доситеј, и Епархија британско-ирска са седиштем у Лондону, за чијег архијереја је изабран досадашњи викар Његове Светости епископ јегарски Нектарије", наводи се у саопштењу.

Поделом досадашње Аустријско-швајцарске епархије формиране су Епархија аустријска са седиштем у Бечу, којом ће до даљњег администрирати Епископ бачки Иринеј, и Епархија швајцарска са седиштем у Цириху, за чијег је епископа изабран досадашњи епископ аустријско-швајцарски Андреј.

Такође, Сабор је одобрио нове статуте за епархије на тлу САД, а одобрен је и нови статут Епархије диселдорфске и немачке.

Изабрана четири нова епископа

Сабор је изабрао четири нова епископа. За викарне епископе Његове Светости изабрани су архимандрит Тихон (Ракићевић), настојатељ манастира Студенице, са титулом епископ моравички, и јеромонах Никон (Цвјетићанин), сабрат манастира Ковиља (Епархија бачка), са титулом епископ јенопољски.

За викара митрополита црногорско-приморског изабран је протосинђел Пајсије (Ђерковић), настојатељ Цетињског манастира, са титулом епископ диоклијски; а за викара епископа новограчаничко-средњезападноамеричког изабран је архимандрит Серафим (Балтић), клирик ове епархије, са титулом епископ костајнички.

У Синоду мандат је престао митрополиту црногорско-приморском Јоаникију и епископу бачком Иринеју, чиме ће они у наредном једногодишњем периоду бити чланови-заменици овог тела.

Чланови Синода у преосталом једногодишњем мандату остају епископ браничевски Игњатије и епископ горњокарловачки Герасим, а за нове чланове у предстојећем двогодишњем мандату изабрани су епископ зворничко-тузлански Фотије и епископ рашко-призренски Теодосије, закључује се у саопштењу.

Свети архијерејски сабор СПЦ одржан је у крипти Храма Светог Саве након што су приштинске власти на прелазу Мердаре забраниле патријарху српском Порфирију и седморици архијереја СПЦ да уђу на КиМ, како би присуствовали свечаном почетку рада Сабора у Пећкој патријаршији.

среда, 19. јун 2024.
36° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије