Линта: Бљесак завршни чин етничког чишћења српског народа са подручја Западне Славоније

На данашњи дан, пре 29 година, почела је операција хрватске војске и полиције Бљесак. За 36 сати протерано је више од 15 хиљада Срба, 283 је убијено или нестало, међу њима 57 жена и деветоро деце. За ове злочине нико није осуђен.

Васо Ећимовић нови живот је саградио у Новом Саду. У родне Врбовљане код Окучана није ишао од како је протеран у војно-полицијској акцији "Бљесак" 1995. У освит зоре, 1. маја, морао је са породицом да напусти кућу.

"Ујутро у четири сата су почели тући хаубицама и онда је настао хаос. Није се знало ни куд идемо ни шта радимо, то је било катастрофа. Није било, да будем искрен ни неке праве команде, већином смо се сналазили сами, организовали се сами", каже Васо Ећимовић, из Новог Сада

Припадници Уједињених нација нису реаговали на почетак операције и брутална убијања ненаоружаног народа, којег браниоци нису имали чиме заштитити.

"Наше тешко наоружање је било под кључем Уједињених нација у њиховом складишту које су обезбеђивали. Ми до тога нисмо могли доћи. А хрватска војска је ишла свим могућим средствима и тенковима и авионима и са више праваца. Тако да то је иначе био веома мали простор, било га је тешко бранити," рекао је Недељко Косић из Новог Сада.

Око 18.000 Срба је напустило тада простор Западне Славоније. Уточиште су нашли у Републици Српској и Савезној Републици Југославији.

"Никад нисам ни помислио да би дојучерашњи мој комшија, мој другар да би он мене напао и протеривао са мојих вековних огњишта. То је нешто најтеже што човек може доживети у свом веку," истакао је Драго Ступар из Удружења ратних војних инвалида Војводине.

Код православне цркве у Ветернику, Удружење ратних војних инвалида Војводине намерава да подигне споменик страдалима и прогнанима у акцији Бљесак.

Линта: Нема политичке воље у Хрватској да се реши питање несталих

Миодраг Линтa, председник Савета Срба из региона рекао је да злочиначка акција Бљесак представља завршни чин етничког чишћења српског народа са подручја Западне Славоније.

"У јавности Србије често се заборавља чињеница да је у Западној Славонији извршено прво етничко чишћење у Европи после Другог светског рата. У лето, јесен и зиму 1991. године са већег подручја Западне Славоније протерано је више од 70.000 Срба, а око 200 српских села је опљачкано, запаљено и минирано“, каже Линта.

Према његовим речима, у Хрватској не постоје стварна политичка воља да се реши најважније цивилизацијско и хуманитарно питање, то је питање несталих лица.

"Имамо и даље близу 500 посмртних остатака Срба који се налазе у заводима судске медицине, који нису даље идентификовани, имамо више десетина познатих гробних места у Хрватској где се налазе посмртни остаци Срба, али не постоје воља да се они ексхумирају и идентификују“, каже Линта.

Напоменуо је да је веома важно да Србија и даље инсистира на суштинском и стварном дијалогу да се реши ово важно, цивилизацијско и хуманитарно питање.