Генерал Џонсон о сарадњи Војске Србије и Националне гарде Охаја

Војска Србије и Национална гарда Охаја имају сарадњу дугу 17 година. Размењују искуства, држе се обуке и спроводе заједничке вежбе. У Београду се налази делегација која је стигла авионом за допуну горива у лету КЦ-35. Неколико њих у недељу трчало је Београдски маратон.

Шта је Национална гарда, због чега им је важна Војска Србије, за РТС говорио је бригадни генерал Дејвид Џонсон.

Иако сарадња између Војске Србије и Националне гарде Охаја траје од 2007. године, можда не би било лоше да нам објасните и кажете нешто више о Гарди. Шта је Национална гарда, који су њени задаци у САД, ко је чини и којим наоружањем је опремљена?

– Задовољство ми је што сам данас овде, с вама. Национална гарда је нешто јединствено за Ваздухопловство и Војску. Маринци и морнарица немају Националну гарду, они имају резервни састав. Иако је Национална гарда веома слична резервном саставу, ми се разликујемо у једном аспекту, ми служимо и нашој савезној држави. Дакле, имамо два врховна команданта. Одговарамо председнику Сједињених Држава, али и гувернеру државе у којој живимо. Национална гарда је дивна организација, потпуно добровољачка. Дакле, када смо позвани за националну одбрану, ми се неприметно интегришемо са активним војним ваздухопловством Сједињених Држава. Недавно смо у Охају имали торнада. Чланови заједнице из Националне гарде помагали су да се успостави ред и очисте рушевине. Такође је важно напоменути да наши чланови живе у срединама у којима служе. Ја сам одрастао и живим у Коламбусу (Охајо). Тамо сам цео живот, и служим Охају. То је одлична прилика за мене да служим и земљи, али и својој држави и заједници. У Охају је једна од најбројнијих националних гарди у Сједињеним Државама. Национална гарда у целини, мислим на Ваздухопловне снаге, има око 105.000 припадника. У Охају имамо око 4.700 авијатичара. Имамо Ф-16, КЦ-135. Имамо сајбер мисију у настајању, а такође управљамо дроном МК-9 "рипер", и уз неке мање снаге које такође имамо, чинимо веома велику Националну гарду.

Због чега је за вас важна сарања са Војском Србије, шта ви можете да научите од наше војске?

– Имамо одличну сарадњу са Србијом. Као што сте поменули, почела је 2007. За нама је 17, скоро 18 година. И велики део тог времена градили смо однос и размењивали искуства. Тренутно, постоји много ствари на којима радимо, као што су сајбер ангажмани, мировне операције. То су мали кораци за сада, а друга ствар на којој сарађујемо са Војском Србије је развој лидерства. У нашој сржи, као професионалних војних официра, јесте развој лидерства. Научићемо вас како да будете механичари, пилоти, војници, шта год, али ми градимо лидерство. Нека од највећих искустава која делимо између две службе и две земље, јесте каријерни развој подофицира. Само ове године имали смо 30 одсто већи број српских војника у Сједињеним Државама, који су учили на тим часовима развоја, међународној војној обуци. Ове године удвостручујемо и број припадника америчке војске који ће доћи у Србију да, такође, уче о лидерству.

Која је разлика, а која сличност између Националне гарде и Војске Србије?

– Веома смо слични. Као што сам већ поменуо, ми смо професионални војници. Ми нисмо политичари. Не бирамо када ћемо и куда да идемо, већ бирамо како ћемо нешто да урадимо, и то кроз професионални војни развој. Не користимо исте системе. Зато је веома важно да је Србија заинтересована за повећање и модернизацију својих снага. Недавно сам видео да се разговара о потенцијалној куповини ловаца "рафала" за Србију, што је фантастично. То даје невероватну интероперабилност за Србију и друге земље попут Сједињених Држава, Велике Британије и тако даље, да можемо интероперабилно деловати кроз било коју врсту сукоба.

Србија је војно неутрална земља. Имајући то у виду, које још облике сарадње, поред војне, имате?

– Апсолутно поштујемо неутралност Србије. Неке од ствари које радимо а које нису везане за војску јесу размене професора између држава са Државним универзитетом Охајо, веома популарним универзитетом у Охају. Истражујемо и неке друге могућности кроз сајбер безбедност. Тренутно имамо тим овде, мали тим од пет људи и резервни састав који кроз приватна и државна партнерства, помаже у изградњи отпорнијих општинских сајбер мрежа.

У прошлости смо имали заједничке вежбе "Сајбер Тесла", "Платинасти вук", "Комшије", да ли очекујете поново да се оне реализују и да ли ће бити додатних вежби?

– Надамо се да ће их бити. Тренутно, једини изузетак који имамо за вежбе је "Платинасти вук". Веома смо узбуђени. Мислимо да постоји велики напредак у погледу будућих вежби. За њихово планирање и развој потребно је много времена, понекад скоро годину и по, две године. 

Колико заоштрена ситуација између Београда и Приштине утиче на сарадњу Војске Србије и Националне гарде Охаја?

– Нема никаквог утицаја. Поновићу, ми смо професионални војници, нисмо политичари. Политичари треба тиме да се баве. Наше партнерство наставља да расте, расте веома зрело и веома брзо. Баш прошлог марта, мој шеф, генерал Харис, био је у Вашингтону, на билатералним одбрамбеним консултацијама са генералом Мојсиловићем. Тај однос је веома јак. Сама чињеница да су ти појединци тамо у Вашингтону није сасвим јединствена, јер то раде и други партнери у земљи. Али оно што постоји између Србије и Охаја, Ваздухопловства Сједињених Држава и Националне гарде Охаја у целини је веома значајно, и то је веома дубок, зрео однос.