Данас су Цвети – ваља донети важне одлуке и започети послове

Српска православна црква и верници данас славе Цвети – дан када је Исус Христос, јашући на магарцу, ушао у Јерусалим. Народ је чуо да долази Спаситељ и многи су изашли да га дочекају са палминим гранчицама. Цвети се увек славе у последњу недељу пред Васкрс, шесте седмице Великог поста.

Цвети су као празник установљене у IV веку. Увод су и у последњу недељу земаљског живота сина Божијег.

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витиније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На овај дан Исус Христос ушао је, на магарету, у Јерусалим. На улазу у Свету земљу народ га је дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи. Машући гранама палме у знак добродошлице Спаситељу који иде у сусрет вољним страдањима, народ је узвикивао "Осана [слава] сину Давидову".

Христос је исцељивао унесрећене, проповедао у храму, а увече се са ученицима вратио у Витинију.

Некада се на Цвети цео дан шетало окићен цвећем

Цвети су један од најрадоснијих празника у православљу.

По народном обичајном календару, данашњи дан почиње умивањем водом у којој су јуче, на Врбицу, потопљени цветови како би укућани били румени и здрави.

На Цвети се обично бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

Некада је био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем. Момци су правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет имао је своје значење.

Добро је данас доносити важне одлуке и започињати послове.

Данас дозвољено јести рибу

Великим празником Цвети завршава се шеста недеља Великог поста. Данас је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу.

Верници сутра улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и васкрсења сина Божијег.

У Србији се Цвети обележавају и као историјски празник. На Цветну недељу 1815. војвода Милош Обреновић дигао је код цркве у Такову народ у Други српски устанак.