Бициклисти у Београду морају да се сналазе – нови километри стаза никако да освану

Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, из године у годину расте број бициклиста на београдским улицама. Многи тако на путу од посла до куће и од куће до посла избегавају саобраћајне и гужве у јавном превозу. Међутим, бициклистичких стаза у већем делу града нема. Колико је то небезбедно, показао је и догађај на Новом Београду када је на бициклисту у уторак пала метална ограда код градилишта на месту старог бувљака.

Код градилишта на месту старог бувљака у Београду у уторак је на бициклисту пала метална ограда. Ту нема исцртане стазе, па се бициклиста сналазио како је умео и могао. Од 2021. повређено је више од 4.000 бициклиста, а настрадао је 131.

Сналази се и Небојша Стојковић, само један од суграђана који је аутомобил и јавни превоз заменио бициклом. Кроз Улицу краља Милана до Теразија вози коловозом.

Иако са леве обале Дунава до посла у центру града стигне за двадесетак минута, чак и у време саобраћајног шпица, вожња бициклом не делује безбедно. Бициклистичких стаза у већем делу града и нема.

"Овде у центру нема никаквих стаза, осим можда део од 200 метара у Таковској и у Рузвелтовој, Мије Ковачевића, мада се у Рузвелтовој слабо види. Са земунске стране – Земун, Нови Београд, имамо са друге стране испод Калемегдана, али то је стаза више рекреативног типа, међутим, може да користи онима који нпр. од Дорћола иду на посао према Чукарици", прича Небојша Стојковић из Удружења грађана "Улице за бициклисте".

У Београду има 121 километар бициклистичких стаза

Тамо где су булевари довољно широки и има простора, тамо су и бициклистичке стазе. У неким деловима града на коловозу је исцртана посебна трака за њих. Тако је на пример у Булевару ослобођења или у Васиној улици.

У Београду има 121 километар бициклистичких стаза. Годинама се говори о новим километрима, а плански документи постоје. Међутим, на терену је другачија слика.

До 2030. требало би да буде изграђено 500 километара бициклистичких стаза. Национална стратегија и планови су написани, међутим, чека се њихова примена.

"Тренутно су у процесу измене Закона о безбедности саобраћаја где је спремљен сет мера, ставова и чланова који треба да се прилагоде европском законодавству, како би се ово регулисало. Град Београд има План одрживе урбане мобилности, али проблем је што он није обавезујући законски документ", указује Игор Велић са Института за урбану мобилност.

Девет одсто страдалих у саобраћају су бициклисти

Прва стаза направљена је 1979. од Хотела "Југославија" до Ушћа, а 1997. стаза дуга седам километара од шеталишта на Дунавском кеју до Аде Циганлије.

Тамо где их нема, и бициклисти и возачи морају више да пазе једни на друге. Чак девет одсто свих страдалих у саобраћају јесу бициклисти.

"Ми препоручујемо да носе светлију гардеробу како би били уочљивији возачима. Што се тиче кациге, она није обавезна законом – наша истраживања говоре да тек 15 одсто бициклиста који учествују у јавном саобраћају користе кацигу", каже директор Агенције за безбедност саобраћаја Бранко Стаматовић.

У Србији не постоји јединствени документ који обухвата бициклистички саобраћај, па самим тим није ни лако утицати на развој, циљеве и финансирање ове врсте саобраћаја. Да би се то десило, многи постојећи закони морају да се усагласе.

А, број бициклиста на улицама, према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, из године у годину, расте.