Када рутинска интервенција постане ноћна мора – због чега инспектори нису могли да контролишу "Беомедикус"

Анђела Икодиновић је ординацију "Беомедикус" пронашла на интернету. Kада је отишла на први преглед, докторка јој је рекла да ће задебљања са оба стопала скинути ласером, да је процедура рутинска, не боли, па анестезија није потребна, а време опоравка је недељу дана.

Kада је отишла на заказани термин, сачекао ју је козметичар који је рекао да ће задебљања уместо ласером скинути апаратом који се користи за уклањање брадавица. Kаже да је то јако болело и да је тек на сопствено инсистирање добила анестезију. А терапија је била мазање креме.

На првом превијању код куће Анђела је видела кост на десном стопалу и одмах је позвала "Беомедикус".

"Човек који је радио саму интервенцију тврдио је да то није кост, него да је у питању формирање младе коже, где су ми рекли да не треба да се бринем и да ће рана сама од себе да зарасте и да нестане са прописаном терапијом која је била у виду те креме", каже Анђела Икодиновић.

Из Kлиничког центра Србије Анђелу хитно шаљу на Институт за ортопедију Бањица.

"Сама операција на Бањици се завршила трансплантацијом мишића малог прста и трансплантацијом коже са леве руке. Један знатан период сам била непокретна, након чега сам се кретала уз помоћ помагала, односно штака", додаје Анђела.

Могућа казна затвора од једне до осам година

Пошто је адвокат Првом основном јавном тужилаштву поднео кривичну пријаву, лекар опште праксе и козметичар "Беомедикуса" су ухапшени, а одређен им је притвор до 30 дана.

"За конкретно кривично дело прописана је казна затвора од једне до осам година. С обзиром на то да је наступила тешка телесна повреда код оштећене, један од осумњичених јесте лице са завршеном средњом школом, које је навело као своје занимање козметичар. Наравно, и провера таквих сертификата, диплома његових биће накнадно утврђена", наглашава Бранка Гајић, пи-ар Првог основног јавног тужилаштва у Београду.

Тужилаштво је, додаје, већ наложило ванредни надзор наведене ординације, као и свих потребних других документација, како медицинских, тако и стручне оспособљености особе која је радила интервенцију.

То што се догодило Анђели нажалост није усамљен случај. У најезди ординација у којима раде нестручни или људи без одговарајуће квалификације, све су чешћи случајеви попут Анђелиног. Почетком марта ухапшена је жена са лажном дипломом Стоматолошког факултета која је у елитном делу града држала ординацију у којој је радила третмане подмлађивања коже. Пре тога, због сличног поступка ухапшени су мајка и син. Сви су и даље у притвору.

Лечење последица није решење, потребна је превенција, а то значи да инспектори Министарства здравља морају на терен, да провере ко ради у ординацијама и клиникама које се рекламирају на друштвеним мрежама и интернету.

Јаковљевић: Покушан инспекцијски надзор, наишли смо на закључана врата

Министарка здравља Даница Грујичић поручује да је неопходно да се спроводу ненајављене контроле, како би се сагледала права слика о томе ко и како ради и у приватном и у државном сектору.

Начелник Одељења здравствене инспекције Министарства здравља др Владан Јаковљевић додаје да морамо разликовати редовне од ванредних надзора.

“Варедни надзори се искључиво баве разлогом пријаве, то су представке грађана, док код редовног надзора ми радимо комплетну контролу одређене приватне праксе или здравствене установе”, наводи Јаковљевић.

Када је реч о ординацији "Беомедикус", напомиње да је покушан инспекцијски надзор, али да су наишли на закључана врата.

“Поступајући здравствени инспектори су нашили на закључана врата и на обавештење да је од 22. 4. ординација по решењу Агенције за привредне регистре привремено престала с радом”, наводи Јаковљевић.

На питање шта су следећи кораци, каже да у конкретном случају МУП и Тужилаштво настављају рад како би одговорни били кажњени.

Одговарајући на питање да ли је логично да МУП пре дође до таквих података него здравствена инспекција, Јаковљевић каже да су они обавезни да приликом оснивања приватне праксе и здравствене установе провере да ли она има одговарајуће услове у погледу простора, опреме и кадра.

“Шта се дешава након почетка рада и добијања решења, можемо искључиво да добијемо у периодичним редовним надзорима. Редовни надзори у овом тренутку зависе пре свега од расположивог времена здравствених инспектора и у директној су зависности од броја представки грађана, као и од броја захтева за утврђивање услова за почетак рада”, наводи Јаковљевић.

И нестручни кадар је често проблем. Јаковљевић ипак наглашава да та контрола није у домену здравствене инспекције.

“Ми не дајемо лиценце, ми не контролишемо да ли је нека лиценца валидна или фалсификат. Дакле, ми не прикупљамо документацију што се тиче фалсификовања, за то су задужени други државни органи, у овом случају коморе, Национална служба за запошљавање и томе слично. Значи, комора је та која издаје некоме лиценцу. Здравствена инспекција може само да затражи на увид оригинал те лиценце, али здравствени инспектор није стручан када процени да ли је нешто фалсификат или не”, закључио је Јаковљевић.

О случају породиље у Врању: Завршен унутрашњи стручни надзор, захтеван и спољни 

Када је реч о случају породиље која је преминула у Врању, Јаковљевић каже да је завршен унутрашњи стручни надзор.

“Здравствена инспекција је поступала у оквиру овлашћења и по мојим информацијама сачинила је захтев ка Републичкој стручној комисији за ванредни спољни стручни надзор”, каже Јаковљевић.

Објаснио је и да сада Републичка стручна комисија као стручно тело на основу инспекцијског надзора, достављене документације и извештаја унутрашње провере и квалитета стручног рада одлучује да ли у овом случају треба да се спроводи спољни стручни надзор.

“А решења о спољном стручном надзору доноси Републичка стручна комисија. Надзорнике односно чланове комисије за спољни стручни надзор бира министар здравља”, додаје Јаковљевић.

Указао је и да су овлашћења и надлежности здравствене инспекције утврђене Законом о здравственој заштити.

“На тај начин здравствени инспектори не смеју да се упуштају у стручне анализе поступања лекара. То раде стручне комисије које се формирају на нивоу здравствених установа, на захтев здравственог инспектора или самоиницијативно од стране директора здравствене установе, а то је оно што се тиче унутрашњег стручног надзора који се спроводи у здравственим установама”, поручује Јаковљевић.