Како до посла после дипломирања – о томе се размишља пре уписа на факултет

О томе да ли ће након дипломирања наћи посао, студенти Саобраћајног факултета не морају да брину, јер је потреба за саобраћајним инжењерима у Србији велика, тврде на факултету. Већ на првој години студентима се пружа могућност да иду на праксу.

"Ја сам обавила праксу у Центру за истраживање несрећа. Имамо конкурсе који се објављују, и ми се пријављујемо сами. Ту су професори да нас усмере, да нам кажу да ли је то добро за нас, да ли можда негде другде да конкуришемо, ако нас они виде у другом неком светлу и то је од велике помоћи", каже студенткиња Саобраћајног факултета Јана Куљић.

Њен колега Немања Дишић напомиње да је био у прилици да бира између авио-компанија, аеродрома и још многих ствари које су везане за ваздухопловство.

"Те праксе су веома значајне за нас јер знање које смо стекли током четири године студирања сада трајно остаје у нама и много је лакше када нешто применимо уживо, него само када прођемо кроз теоријску наставу", наглашава Немања.

Сваке године Саобраћајни факултет упише 350 студената, у року заврши њих око 220, а већ при крају студија почињу да раде у струци, кажу на факултету.

"Конкретно су то рецимо аутопревозничке фирме, камионске фирме за превоз складишта. огромни дистрибутивни центри, телекомуникациона предузећа, рецимо кабловске телевизије, апсолутно сви кабловски оператери, затим све што се бави паковањем пакета. Тај цео процес транспорта, организације, припремање ствари за транспорт", указује проф. др Петар Миросављевић, продекан за наставу на Саобраћајном факултету.

Машинци не чекају на посао

Ни машинских инжењера нема довољно, па до посла није тешко доћи. Готово сви који заврше Машински факултет врло брзо се запосле.

"Углавном тај посао налазе сами, тако да је врло ретко да се данас неко обраћа за помоћ за посао, што је такође добра ствар. Према нашој евиденцији, јако мали број студената Машинског факулета одлази из Србије, већина њих ради код нас", каже проф. др Владимир Поповић, декан Машинског факултета у Београду.

Грађевински факултет годишње од грађевинских компанија добије од 200 до 400 захтева за запошљавање младих инжењера.

"Већ од четврте године студија наши студенти имају прилику да се запосле, а већ након завршене четврте године многи од њих заиста и раде. Послодавци имају разумевања за студенте који током мастер студија паралелно и студирају и раде. И наставници излазе у сусрет тим студентима и омогућавају да на ефикасан начин и поред рада заврше своје студије", истиче доц. др Мирослав Марјановић, продекан за науку Грађевинског факултета.

И прошле године најпопуларнији су били факултети који школују информатичаре. У овом сектору 2016. године радило је око 56.000 људи, а прошле године 110.000.