Таковска 10: Рударење литијума на српски начин – шта обећавају заговорници, на шта упозоравају противници

Нико сем Србије нема јадарит, у свету јединствени минерал, који у себи садржи изузетно тражени бор и литијум. Могао би да буде шанса за развој каква се појављује једном у веку, али постоји страх да би његова експлоатација произвела еколошку штету катастрофалних размера.

Главна заступница компаније "Рио Тинто" у Србији Маријанти Бабић рекла је да у вези са пројектом "Јадар" постоји једна озбиљна кампања дезинформација и истакла да је "Рио Тинто" у Србији већ више од 20 година.

"Уколико Јадар буде развијен, бићемо ту још 40 и више година. У овом периоду смо разговарали и сарађивали са свим заинтересованим странама и са свим владама и разговараћемо и сарађиваћемо у будућности", навела је Бабићева.

Истакла је да је пројекат заустављен одлуком Владе Србије у јануару 2022. године и да су у том тренутку зауставили све истражне активности.

"Наставили смо да послујемо, с обзиром да смо имали претходно преузете обавезе и морамо да завршимо оно што ми зовемо интерне студије изводљивости и то није никаква тајна. Ми смо о томе више пута обавештавали јавност", навела је Маријанти Бабић.

Додала је да настављају са комуникацијом због тога што су свесни да, како је рекла, људи који нису прочитали ниједну студију о пројекту "Јадар" праве кампању ширења неистина у циљу застрашивања јавности.

"Ми имамо наводе да ће сумпорна киселина нагризати кожу и плућа људи у долини Јадра, чак и у неком радијусу од 10, 20 километара", рекла је Бабићева.

Напоменула је да је и "Рио Тинто" део проблема, пошто нису раније и на адекватан начин много више комуницирали о пројекту и да су сада дошли у ситуацију да се креира атмосфера у којој се подразумева да је све дозвољено.

"Наши запослени, наши сарадници, њихова безбедност, њихов живот је угрожен. Имали смо ситуацију у Лозници где је један од наших сарадника нападнут, повређен, возило је било опкољено тракторима", истакла је Бабићева.

Како је рекла, радници "Рио Тинта" нису вршили и не врше даља истраживања, већ су обилазили парцеле у власништву компаније како би се проверило где треба да се покоси трава или не и додала да је реч о редовним активностима.

"Ово је потенцијално једна од највећих директних гринфилд инвестивија у овој земљи и не можемо о овоме да разговарамо на основу неких паушалних инфромација и да разговарамо без разумевања студија", навела је Бабићева.

Истакла је да су на студијама о утицају на животну средину радило преко 100 домаћих и светских експерата, као и више од 40 професора Универзитета у Београду и да на основу закона у Србији постоји одређен процес за израду студија.

"Ми нисмо дошли до тог процеса. Самим повлачењем, односно укидањем просторног плана, престао је правни основ да компанија може да те студије поднесе у регуларној процедури. Ја могу одговорно да тврдим да су студије, на којима смо наставили да радимо на основу информација које имамо, вероватно студије које су најбоље урађене у историји ове земље", навела је Маријанти Бабић.

Додала је да не треба да се води расправа на основу онога што не се не зна и да су због целе кампање дезинформација изашли са саопштењем да су спремни да студије о процени утицаја објаве у облику у којима јесу, како би стручна и општа јавност могла да види да ли заиста све оно о чему се говори може да се нађе у тим студијама.

Професор Јововић: Са грађанима се разговарало осам година

Професор Машинског факултета у Београду Александар Јововић, који је радио на студији, навео је да су у оквиру израде студија урађена гомила истраживања и да је реч о око 2.000 различитих докумената које је урадило више десетина институција у земљи и иностранству, а да су сачекали и пројектну документацију.

"Онда студија процењује то техничко решење у односу на локацију на којој се налази и студија је закључила много тога. Има одређених ствари да је студија препоручила додатне мере. На пример, у односу на буку, препоручена је израда одређених заштитних бедема да би се спречила бука", рекао је професор Јововић.

Истакао је да је у Лозници, као једна од кључних болести, идентификована болест дисајних органа, а да су емисије у ваздух, које настају из процеса производње, биле такве да су биле далеко испод граничних вредности, као и да су уграђени додатни уређаји за смањење емисије и да су тада вредности постале безначајне.

"Такође смо урадили моделе распростирања, тада смо те моделе приказивали јавности. Није баш да није било разговора у јавности. Постоји огроман број студија које су комунициране са људима на локалу, где смо разговарали о техничким решењима, где су људи питали где су њихове куће на тој мапи под утицајем, колико ће то утицати на њих. И тако је то трајало већ добрих осам година", навео је професор Јововић.

Професор Ристић: У документима "Рио Тинта" стоји да ће планирани радови довести до драстичне измене читавог региона

Професор Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић рекао је да су компанија "Рио Тинто" и Министарство рударства и енергетике крајње неискрено поступили према људима у локалу када је уопште и почео тај пројекат.

"Ми имамо један изванредан зборник радова који је издала Српска академија наука и уметности чија ће промоција бити 30. априла у Крагујевцу. Ту је представљена прелиминарна анализа утицаја на биодиверзитет који је радио конзорцијум најбољих српских институција, Биолошки институт 'Синиша Станковић', Природњачки музеј, Биолошки факултет из Ниша. Они су радили за 'Rio Sava Exploration' (Рио Тинто), али је закључак био да би утицај на биодиверзитет био фаталан и препоручена мера је да се пројекат уопште не изводи", навео је професор Ристић.

Додао је да је прочитао и студију оправданости "Рио Тинта" у којој пише да ће планирани обим радова на експлоатацији и преради неминовно довести до драстичне измене читавог региона у физичком и пределном смислу.

"Они су избушили преко 500 истражних бушотина. Литијум и бор се налазе на дубинама од 254 и 750 метара. Приликом бушења потпуно је непознато шта се радило са исплаком. То је материјал који се добија у процесу бушења и он се класификује као рударски отпад. Познато је да и бор и литијум, а тамо има и арсена у тим слојевима, у процесу бушења могу бити растворени са исплаком и компанија је била дужна да тражи дозволу за управљање са тим опасним рударским отпадом. Те дозволе нема и ми не знамо где је у свих тих 15, 16 година истраживања одлаган тај материјал и шта се са њим радило", навео је професор Ристић и додао да је то створило неповерење у читавом процесу.

Васиљевић: Знамо шта добија "Рио Тинто", питање је шта добијају грађани и држава

Консултант за заштиту животне средине Душан Васиљевић истакао је да је важно разјаснити о каквим се интересима у доста комплексном процесу ради.

"'Rio Sava Exploration' и госпођа Бабић заступају интересе приватног капитала, значи приватног инвеститора, чији је циљ, као и сваког приватног инвеститора да у што краћем времену остваре што већу добит. И то је легитимно, дакле то ништа није спорно", рекао је Васиљевић.

Додао је да је на грађанима и на држави да процене колико се интерес приватне компаније уклапа са јавним интересом и ту је, како је навео, основна платформа за неразумевање или за разговор.

"Велико питање је који је интерес грађана, друштва или Србије, или државе, у крајњој линији, јер у држави постоји администрација која би требало на неки начин да спроводи интерес грађана. Који је интерес грађана у целом том послу? Да ли је стратешки интерес Србије да има развојне програме који се базирају на рударењу или је стратешки интерес развоја Србије да има програме који ће испоручити робу високог степена обраде или услуге високог квалитета који у Србији подразумевају одређено знање", навео је Васиљевић.

Упитао је да ли у Европи постоји једна земља која развој базира на рударењу.

"Нема. То вам гарантујем животом. Дакле, то не постоји", рекао је Васиљевић.

Говорећи о Норвешкој, која је успоставила баланс између рударења и остатка економије, Васиљевић је навео да та земља има највећи инвестициони фонд од 1.600 милијарди долара.

Додао је да се Норвешки инвестициони фонд повукао из власништва "Рио Тинта" пошто, како је навео, та компанија не поштује норвешке еколошке законе.

"Ја знам шта добија 'Рио Тинто' и то је нормално. Они кажу да ће, када гледате њихове материјале, да ће доласком рудника у долину Јадра и око Лознице, тај крај да процвета, јер ако они не дођу, то неће да процета. Ја то исто разумем, људи промовишу своје активнсти, али ја сам уверен и ја то могу документујем и да дам некакав предлог, да постоје бар два начина како то може да се уради боље", истакао је Васиљевић.

Додао је да држава може да заради на неколико начина – од пореза и такси, од изнајмљивања природних ресурса, уз неке лиценце и ако је власник предузећа, да зарађује од добити тог предузећа, а да у овом случају може највише да заради од рудне ренте.

"Рудна рента, по закону о управљању националним добрима у члану 22. се каже да се за производе који се дбијају од рударења наплаћује рудна рента од пет посто на добит, на чисту добит, на профит", навео је Васиљевић.

Додао је да фирма "Рио Тинто", на основу својих докумената, планира да произведе 58.000 тона литијум карбоната, чиме би, према његовој процени, од руде добила између 900 милиона и милијарду евра.

"Профитна стопа између десет највећих рударских компанија на свету је тренутно на 14, 15 посто. Значи 150 милиона евра је евентуална добит, од тога је пет посто 7,5 милиона", рекао је Васиљевић.

Говорећи о студијама, навео је да постоје и студије за рудник бакра у Бору и да тамо постоје стандарди који се, како је рекао, крше и упитао шта се ради у том случају.

"Ја не тврдим да ово што је урађено није добро. То нисам рекао. Само питам да ли је то друштвено оправдано као контекст", рекао је Васиљевић и додао да тамо постоје други потенцијали попут геотермалних вода.

Васиљевић је напоменуо да не тврди да је "Рио Тинто" свуда направио нешто лоше, али да се у Малезији и Аустралији догодило неколико ексцеса који се њима вуку као негативне референце.

Емисију "Таковска 10" у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.