Српски пасош за избеглице уручен младићу Харију из Авганистана

Власти Србије уручиле су први српски пасош избеглици која је још као малолетник без родитеља дошла 2018. године у Србију, бежећи због опасности по живот из Авганистана, те добио азил у Србији 2019. године.

Уз правну помоћ Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, Хари је као дечак тражио и добио азил, а сада, након више од шест година и добио први српски пасош за избеглице, објавио је овај центар.

"На овај начин Србија је направила велики корак у заштити избеглица, али међу њима и малолетника без пратње родитеља, тиме што је доношењем правилника о путним исправама за избеглице и својом решеношћу, после дугог низа година (више од 17 година од настанка азилног система у земљи), започела издавање путних исправа лицима којима је дала азил, те им послала поруку да их је прихватила и заштитила да не постану жртве кријумчара и криминалаца у Србији или ван ње и да по добијеном азилу у Србији они могу да, ако треба привремено изађу из Србије и увек се у њу врате јер су под њеном заштитом", наводи се у саопштењу.

По УН Конвенцији о статусу избеглица из 1951. године, коју је Србија ратификовала и по српском Закону о азилу и привременој заштити, лица којима је додељен азил имају право на слободу кретања и путну исправу.

Са донетим Правилником о изгледу и садржини обрасца путне исправе за избеглице у новембру 2023. године, Србија је предвидела изглед путне исправе за лица која су добила азил у Србији. Исти правилник је донет 24.11.2023. године, а почео да се примењује од 1. фебруара 2024. године.

Српски пасоши за избеглице су плаве боје, у другом погледу се на први поглед не разликују од пасоша за српске грађане. Избеглички пасош као путна исправа међутим не подразумева и српско држављанство, већ се лицима којима је Србија дала уточиште, тј. пружила им своју заштиту и боравак на нашој територији, омогућава да путују ван Србије ако за то постоји потреба.

Хари, који је данас добио пасош за избеглице, увелико говори српски језик и ни по чему се не разликује од других домаћих грађана, јер је још као малолетник дошао и добио азил у Србији, те је био и штићеник система социјалне заштите и српских установа за смештај малолетника без пратње родитеља.

Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила му је помогао поред тражења и добијања азила и пасоша и у психосоцијалном оснаживању и запошљавању и континуирано му помаже у процесу потпуне интеграције у наше друштво, закључује се у саопштењу.