Време пролази, али ране не зарастају – обележено четврт века од почетка агресије НАТО-а

Председник Александар Вучић поручио је у обраћању окупљеним да су у бомбардовању хтели да униште Србију и да су мислили да су у томе успели. "Прошло је 25 година и још се не дамо, не пристајемо на комадање Србије", истакао је Вучић.

"И није питање само нашег бола. Питање онога што су зликовци урадили покушавајући да нам и данас објасне да су уствари били приморани. И ове године више него претходних година навалили су да нам објасне да је уствари то било потребно, да је то било због нас, да су они то уствари урадили и направили како би Србија кренула напред, како би Србија ишла у будућност. А онда вам у следећој реченици уз то како им је жао неке Бојане и неке Милице и неке Сање, онда вам кажу верујемо да ће Србија и Косово заједно да гледају у будућност. Уствари хоћу да вам кажу, не, не желимо, ми смо свој прљави посао комадања Србије обавили. Моје као председника Србије за ове три године колико ћу још да обављам ту дужност је да им кажем – нисте", рекао је председник.

Истакао је да су овај народ и Србија јачи него што мисле.

"Одупираћемо вам се док дишемо, јер не можете да нам укинете слободу, никада нећемо добровољно пристати да нам узмете Косово и Метохију", поручио је Вучић.

Данас су, наводи, примили Приштину за придруженог члана Парламентарне скупштине НАТО-а.

"Хвала вам, тек да знамо да нећемо у НАТО никада, да ћемо да чувамо и штитимо своју војну неутралност. И кад их примите у Савет Европе и на то ћемо да имамо одговор. Толико о вашим лажима, о санкцијама Приштини и о свему другом. Нема чиме их нисте наградили, нема чиме Србију нисте казнили. Али не можете да нам отмете право да живимо за своју земљу. Право да волимо слободу више од било чега", поручио је Вучић.

Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да обележавамо страшан дан у нашој историји, када је пала прва бомба која је одјекнула у срцима Срба широм земље.

"Пре 25 година, када смо гледали у небо нисмо веровали да нам се то дешава, без икакве одлуке релевантног међународног тела, нисмо имали ништа осим мржње оних који су хтели да једном малом народу  задају страшан ударац. Убијали су нам децу, тек рођену, а када убијате дете убијате цео свет. Али за њих то не важи, убијали су децу широм света", рекао је Додик.

И данас кад погледам иза себе, своје претке, своје породице, у нашем народу има много оних који некога немају, рекао је председник Републике Српске.

"Зато што је неки туђин хтио да овде управља и да моделира наше животе. И опет кад сада погледам шта су учинили са свим тим. Да ли је нестала Србија? Није. Да ли је порушена Србија? Да, порушили сте, али смо изградили. Да ли су нестали Срби? Не, нису нестали Срби", рекао је Додик. 

Поручио је да су нас лагали и тада и када је дошло до Резолуције 1244, и када говоре о Бриселском споразуму и о Дејтонском споразуму.

"Прошло је много година од тих бомби. Али како заборавити малу Бојану, Милицу Ракић и многу децу која су страдала? И не само из нашег народа, свако дете жалимо. Али ове ране нас највише боле. И зато сам поносан на Србију која се дигла, која се изградила, која је ту да негде некад жртвама поручи да смо наставили да живимо", рекао је Додик.

Председник РС је рекао да је и поред свега за српски народ најбитнија слобода.

"Остали смо слободарски народ. Наша слобода је најважнија ствар нашег идентитета, наше вере. Никоме не желимо зло, желимо да живимо у миру", поручио је председник Републике Српске.

Додик је нагласио да када западни сателити мисле на Косову и Метохију и када мисле на Републику Српску различито говоре.

"Нама кажу да ћутимо, да ништа не говоримо. Можда би тај Запад нешто и успео да нема Срба, наше Србије, Републике Српске да заједно све ово пребродимо", нагласио је Додик.

Анђелка Тошовић, сестра најмлађе жртве бомбардовања, једанаестомесечне девојчице Бојане Тошовић, рекла је да време пролази, али да ране на души не зарастају.

Анђелка је рођена током бомбардовања, а у агресији НАТО-а је изгубила и сестру и оца.

"Прошло је 25 година од када су мог оца и моју сестру однеле птице и они су напустили овај свет. Ја их нисам упознала. Била сам у мајчиној утроби те тужне вечери 11. априла 1999. године. Била је Велика субота. Моја породица се спремала за наш велики празник, Васкрс. Требало је да то буде њихов први заједнички празник. Али нико није ни слутио да ће бити последњи и да ће сваког следећег бити кнедла у грлу моје мајке и сузе на њеном лицу. Тако је и сада, после 25 година. Време пролази, али ране на души не зарастају", рекла је Анђелка.

Није, каже, ни на кога љута и никога не мрзи, и не жели никоме зло, чак ни онима који су зло нанели њој и њеној земљи.

"Нисам ја ни на кога љута због тога што ми фали део душе у животу. И не, никога не мрзим и не желим никоме зло, чак ни онима који су га нанели мени и мојој породици, нашој земљи. Верујем да се добротом рађа љубав и да је Бог једини и најмеродавнији судија и да ће залечити сузе и бол свих мајки, очева, браћа и сестара, свих рањених душа у овој земљи, а много нас је", поручила је Анђелка.

Патријарх српски Порфирије поручио је вечерас у Прокупљу на обележавању Дана сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године да је невина крв тада падала широм наше земље и да зато памтимо прошлост, али да живимо садашњост која нам је дата и одлучно идемо у будућност.

"Сабрали смо се да молитвом Богу који је љубав и који пребива у љубави, посведочимо своју неотступну опредељеност да будемо на страни љубави, а не мржње, на страни мира, а не рата, правде, а не тираније, истине, а не лажи, невиних, а не злочинаца. Истина за вољу и једна и друга димензија људског испољавања пре равно 25 година претворила је ову груду земље у светску позорницу на којој се по ко зна који пут у историји потврдила древна истина како је човек велик само кад је човек и како је бездушан кад се определи за античовештво", истакао је патријарх Порфирије.

Нагласио је да је срећан човек, благословен као свештеник јер никакав ултиматум није поколебао наш народ да одустане од љубави Бога и ближњег.

"Иако је цена таквог опредељења врло скупа, она је истовремено и залог опстанка и трајања, не само на географским мапама, него и у вечности. Зар и мала Милица Ракић и Топличанин Бобан Недељковић и осталих 11 војника пострадалих у касарни у Куршумлији, и сви страдали нису стајали на истој страни - страни невине жртве? Невина крв која је тад пала широм земље, постала је залог наше наде и семе спаса", рекао је Порфирије.

Указао је да су наш оријентир и мерило свети мученици који су остали доследни себи и вредносном систему који нема алтернативу.

"Зато, и поред чињенице да смо изгубили најмилије, наше поверење у Бога чини да главни осећај који нас обузима није неутешна жалост и ненадокнадиви губитак него најдубље сазнање и уверење да смо имали, имамо, и имаћемо најдостојније међу нама, који ни за шта нису хтели и неће да замене своју жртву за егзекуторске привилегије", истакао је патријарх Порфирије.

Окупљенима на Централној манифестацији у Прокупљу је поручио да кроз живит иду са поруком мира и љубави и уверењем да је добро јаче од зла.

"Памтимо прошлост, живимо садашњост која нам је дата и одлучно гледамо и идемо у будућност имајући за водињу наду, јер по речи Светог писма нада не постиђује", поручио је патријарх српски Порфирије.