Ко и како брине о здравственој исправности хране, од њиве до трпезе

Са првим јагодама на пијацама, стиже и питање – да ли у воћу и поврћу има недозвољеног нивоа остатака пестицида? Директор Института за заштиту биља и животну средину др Ненад Тркуља каже за РТС да се, на основу доступних података, у Србији једе здравствено исправна храна.

Ненад Тркуља истиче да је анализа у претходним годинама показала да је већи број пошиљака из увоза имао недозвољен садржај пестицида, него онај који се извози из Србије.

"То је јако мали број, свега неколико у односу на 20.000 пошиљака које из Србије оду у извоз.Тако да је то јасан податак који говори да ми не можемо да кажемо да једемо лошију храну у односу на грађане Европске уније", наглашава Тркуља.

Каже да пољопривредници морају да се држе упутства за употребу приложеним уз препарате за заштиту биља, јер им одступање од тога не доноси никакву корист, а ствара им веће трошкове.

Информације о пестицидима често не стижу до пољопривредника

На питање да ли је довољно да пољопривредници пажљиво читају етикете и да савете траже од продаваца у пољопривредним апотекама, Тркуља подсећа да пољопривредници могу да се обрате и прогнозним извештајним службама, као и саветодавним стручним службама.

Каже и да је институција коју он води подршка службама на терену и Министарству пољопривреде, али да нису довољно добро умрежени.

"Сарадње има, али мислим да мора да буде на много вишем нивоу. Некада се деси да научни резултати не буду толико видљиви унутар ове заједнице. Више бивају саопштени путем научних саопштења. Практичан значај тих научних резултата није каналисан и спроведен. Не допире до пољопривредника", указује Тркуља.

Где би требало проверити препарате регистроване у Србији

Србија је ускладила листу дозвољених пестицида са Европском унијом, у којој се све више форсирају такозвани биолошки пестициди. То су средства за заштиту биља који у себи не садрже активне материје засноване на тешким хемикалијама.

"Од 1.480 активних материја које су икада биле регистроване, 400 њих је остало на листи од стране Европске уније. Значи, 1.080 је практично избачено и забрањено за употребу. Од тих 400 што је остало, 100 активних материја сматра се потпуно безопасним. На тој листи можете чак да нађете пиво, кравље млеко", наводи Тркуља.

Сматра да је добро то што смо усаглашени са европским системом за безбедност хране, али каже да би ипак требало да будемо опрезни. Да не треба прихватати све без преиспитивања, већ да би ваљало да препарати који се у Србији региструју, у Србији буду и проверени.