Дивље животиње жртве тровања – не зна се узрок помора 800 птица и 19 срна код Кикинде

Резултати токсиколошких анализа у вези са помором птица код Кикинде нису још објављени нити се зна када ће бити готово, наводе из Министарства екологије за РТС.

На основу неких претходних сличних искустава са тровањем птица, зна се да се ти резултати чекају најмање две недеље.

Међу претходним случајевима, током последњих 20 година, отровано је  2.000, углавном заштићених птица.

У околини Кикинде је почетком месеца откривено 800 мртвих птица, што је готово десетогодишњи просек.

Давор Марковић из Друштва за проучавање птица Србије наводи да десетогодишње искуство показује да  у Србији птице трују јако често – да су оне једна од најчешћих жртава, намерног или ненамерног тровања.

"Резултати о томе углавном остају негде иза кулиса, не добијамо никакве повратне информације да ли је нешто урађено и шта је урађено", каже Марковић.

Намерно и ненамерно тровање

Давор Марковић наводи да  животиње неко намерно трује, вероватно зато што поједине врсте доживљају као штеточине.

"Трују шакале, лисице, дивље свиње и слично животиње. Птице међу првима проналазе затроване мамце и на тај начин, ненамерно њих отрују“, наводи саговорник из Друштва за заштиту и проучавање птица.

Сматра да је извесно да ће због масовног тровања бити повећано присуство глодара у региону Кикинде.

"То утиче на бројност сова и ветрушки. Ако узмемо у обзир да једна породица од пет сова може да поједе и до десет хиљада глодара годишње, јасно је о каквим се размерама штете ради“, објашњава Марковић за РТС.

Закон прописује како се користи отров

Марковић каже да је свестан да се отров у одређеној мери користи али да постоје прописи.

"Закон јако добро прописује како се то ради и када се ради. Међутим, немарни пољопривредници јако често просипају отров по њивама, уместо да га стављају у рупе где се налазе глодари“, истиче саговорник.

Наводи да се тада говори о ненамерном тровању, али да је присутно и намерно тровање где циљано премазују мамце отровом да би тровали дивље животиње.

Постоји пропис, која супстанца јесте, а која није дозвољена – најчешће се ради о недозвољеним супстанцама, каже Марковић.

Надокнадива или ненадокнадива штета

Гачци живе око шест година у просеку, тако да ће се они обновити, каже стручњак.

Марковић наводи да се у близини помора птица налази пар орлова крсташа, који се налазе на националном грбу и који се изузетно тешко гнезде.

"Ми смо у 2016. имали само две птице у целој Србији, сада их имамо 16. Дакле, ако можемо да побијемо 800 птица за један дан, шта може да се деси онда са тим птицама које се хране, између осталог и лешином?“, упозорава саговорник из Друштва за заштиту и проучавање птица.

Казне могу бити и новчане и затворске, а Марковићу није познато да је ико ишао у затвор због сличног случаја.

У вези са одштетом наводи да казна износи 30.000 динара по птици.

"Ако то помножимо са 800, добићемо 24 милиона динара. Ја не знам који пољопривредник може да плати штету од 24 милиона динара“, каже Марковић за РТС.