Породица, грађани, политичари и чланови Владе одају пошту Зорану Ђинђићу

Супруга бившег премијера Зорана Ђинђића, Ружица Ђинђић, и син Лука положили су цвеће на његов гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду поводом 21 године од убиства.

Претходно је премијерка у техничком мандату Ана Брнабић са члановима Владе Србије положила венац испред спомен-плоче на месту на ком је извршен атентат.

На годишњицу убиства свеће су на гробу Ђинђића запалили и члан обезбеђења покојног премијера Милан Веруовић, председник Демократске странке Зоран Лутовац, заменица председника Демократске странке Драгана Ракић, некадашњи премијер Зоран Живковић, као и велики број грађана.

Свеће су запалили и председник Странке слободе и правде Драган Ђилас, као и функционери те партије Мариника Тепић и Борко Стефановић, председник Социјалдемократске странке Борис Тадић, председник Покрета за преокрет Јанко Веселиновић, председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић и други.

Живковић, који је био министар унутрашњих послова за време Ђинђићеве владе, положио је и венац на месту атентата и рекао новинарима да је Србија пре 21 годину остала без човека који је унапредио Србију.

"Прошла је 21 година, Србија је без човека који је, док је могао и док је био жив, померио Србију 10, 15, 20 година унапред, а онда је тај прогрес који је започет 5. октобра, заустављен ево овде. Са два метка, и та два метка су зауставила Србију. Да је Зоран имао срећу, да је концепт обезбеђења био бољи, данас би Србија већ 10 година била у ЕУ", оценио је Живковић.

Премијер Србије и лидер Демократске странке Зоран Ђинђић убијен је испред седишта Владе 12. марта 2003. године.

Влада Србије је у првом саопштењу после убиства као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног "земунског клана", а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорада Улемека Легију, као и вође криминалног "земунског клана" Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.

Такође, Влада је саопштила да је тог дана требало да буде потписан налог за хапшење чланова "највеће организоване групе на простору бивше Југославије", како је означен "земунски клан".

Ђинђић је у једном од последњих интервјуа пред убиство, а након неуспелог атентата 24. фебруара 2003. године на ауто-путу испред Београдске арене, демантовао тврдње да је са такозваним "црвеним береткама", припадницима ЈСО, склопљен договор да 5. октобра 2000. помогну у збацивању Слободана Милошевића у замену за "неко право изнад закона".

Неколико сати након убиства Ђинђића проглашено је ванредно стање у земљи, које је трајало до 22. априла, када је укинуто на предлог Владе Србије.

Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација. У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.