Једног Европљанина дневно опслужује 80 робова, деца у пољима дају чоколади горак укус

Иза слатког укуса чоколаде, често се крије горка судбина многих, посебно деце, која у појединим деловима света уместо у школу иду да раде као берачи какаа. Процене су да најмање 50 милиона људи живи у неком виду модерног ропства. И ти подаци нису непознати, на њих међународне организације упозоравају годинама. Новина је да су земље Европске уније решиле да се обрачунају са принудним радом.

За једног грађанина Европе у просеку око 80 модерних робова ради како би произвео све што му је дневно потребно.

Тања Линдли из Привредне коморе Србије каже да се сумња да су бројке још горе и да постоје они случајеви који нису регистровани, односно који нису доказани.

"Грана индустрије из које најдоминантније долазе производи који су настали применом присилног рада је пољопривреда. И ту свакако предњачи индустрија какаа и чоколаде, брање шећерне репе, дувана, различите врсте узгоја стоке. А кад причамо о самој индустрији на првом месту је производња цигли“, каже Линдли.

Истакла је да треба много радити на свести купаца, крајњих купаца који су ти који могу да утичу највише на то да ли ће таква роба да се конзумира или не.

"Постоје различите директиве у земљама ЕУ, као што је на пример чувени закон у Немачкој о дужној пажњи у ланцима снабдевања који доноси низ захтева за немачке брендове, за компаније које увозе и купују производе ван ЕУ да унапреде људска права, права запослених и заштиту животне средине у својим ланцима снабдевања. На тај начин су одговорни за то где купују. Тај закон је донет имајући у виду текстилну индустрију која је доминантна“, каже Линдли.

У ЕУ се очекује ратификација споразума, односно нове одредбе која подразумева да роба за коју се утврди да је настала уз принудни рад биће уклоњена са тржишта, рециклирана или донирана.

Марио Рељановић из Института за упоредно право каже да се ради о уредби која је директно примењива на све државе чланице Европске уније.

"Датумом усвајања она ће постати обавезна, исто као што су то и национални закони. Према садашњем тексту који је усаглашен пише да ће рок за примену бити 24 месеца, што је значајно јер показује да је та уредба усмерена ка перципирању и превентивни“, каже Марио.

Напоменуо је да и Србија кроз своје законодавство мора да испрати ту уредбу.

Шта је принудни рад

Линдли је дефинисала принудни рад као сав онај рад који је настао било каквом врстом ограничења слобода кретења и доношења одлуке радника без адекватне накнадне, ван радног времена и непоштујући закона земље у којој се налази.

Појаснила је то на примеру аутомобила - уколико се утврди да је један део настао принудним радом, онда ће бити наређено или наложено да се тај део замени, да би аутомобил могао да се пласира на тржиште ЕУ.

У другом случају, како каже, уколико је парадајз у конзерви пласиран на тржиште, а утврди се да је парадајз бран или гајен на било који начин принудним радом, онда ће цео производ морати да се елиминише са тржиштем.

Марио Рељановић из Института за упоредно право сматра да ће од овакве одлуке бити више користи, па чак и економске користи за оне савесне послодавце.

"Мени се чини да је важан онај превентивни део, да ће компанија тражити од својих пословних сарадника да, пре него што ступи на снагу, почне да се примењује уредба, да покажу да је цео тај ланац чист. Дакле, да у њему нема принудног рада и да већ постоје одређени стандарди“, каже Рељановић.

Напомиње да - уколико нешто и поскупи, то ће значити само да смо спасили неко дете са плантаже или из неке радионице.

Тања Линдли из Привредне коморе Србије каже да код нас нема толико примера присилног рада, мада у последње време се појављује.

"Традиционално наши радници су били жртве присилног рада одласком у иностранство, а у последњих пар година како расте потражња за додатном радном снагом код нас и долазак и увоз страних радника, имамо случајева и овде. То је још увек на нивоу појединачних случајева, али треба имати свест на високом нивоу и спречити то“, каже Линдли.

Напоменула је да што се тиче потрошача треба више радити на свести купаца и да се треба обратити пажња на који начин је одређени производ настао.