Одговор менаџмента Радио-телевизије Србије Браниславу Кланшчеку поводом "Песме за Евровизију"

Нетачне су информације које господин Бранислав Кланшчек, председник Управног одбора РТС-а, износи у јавност.

Као део ове куће, могао је да сачека коначан и тачан извештај након завршетка фестивала "Песма за Евровизију", а не да произвољним тумачењима излази у јавност у још једном у низу покушаја да наруши углед Јавног медијског сервиса Србије.

Песма за Евровизију (ПЗЕ), фестивал је о којем се пише и прича у Европи и који је подигао домаће телевизијске стандарде на ниво светске продукције.

Из године у годину расте његова гледаност и популарност, иако свим осталим телевизијским садржајима, укључујући и спортске догађаје, гледаност опада на свим телевизијама.

Током последње три године, Фестивал бележи рекордну гледаност у Србији, али и изван наших граница путем званичног Јутјуб канала РТС-а и РТС Планете.

Ове године, само на Првом програму РТС-а свако полуфинале пратило је 1.300.000 гледалаца, док је уз велико финале било више од 1.600.000 грађана Србије.

Све званичне музичке платформе и друштвене мреже које прате наш фестивал, бележе вишемилионску посећеност кроз број слушања, прегледа и позитивних коментара.

Верујемо да је председник УО РТС-а господин Бранислав Кланшчек, који се представља као познавалац музике и продукције, а уједно је и уметнички директор једног фестивала, испратио како изгледају национални избори других јавних сервиса.

Примера ради, наши суседи су издвојили 650.000 евра за три фестивалске вечери "Доре", не рачунајући секундарне трошкове.

Минут нашег фестивала кошта само 600 евра.

Шта су неистине, а шта чињенице? Господин Бранислав Кланшчек тврди да је буџет Фестивала за прошлу годину био 140.000 евра, а заправо је износио 249.000 евра.

Како се догодило да је председник УО заборавио да је баш Управни одбор одобрио и тај и овогодишњи буџет.

Буџет је ове године због повећања цене на тржишту већи за 40.000 евра нето, и то повећање се односило на израду сцене, а партнер РТС-а Skymusic production, задужен за визуелни идентитет фестивала, заправо је добио компензацију у рекламама за наведени износ.

Господин Кланшчек манипулише и секундарним трошковима који износе 173.545 евра, који се заправо односе на трошкове амортизације, техничких и људских ресурса који би, да нису ангажовани на овом, били свакако ангажовани на неком другом пројекту.

Дакле, струја, вода, грејање, редовне плате запослених, порези и доприноси, од кафе куварица до уредника, па и плата чланова Управног одбора, и све оно што РТС иначе плаћа.

Даље, господин Кланшчек као председник Управног одбора брка појмове визуелни идентитет и креативни тим РТС-а.

Под визуелним идентитетом се подразумева идејно решење сцене, распоред ЛЕД екрана, расветних тела и визуелног идентитета сцене и наступа извођача.

И тиме се бавила Sky продукција, а креативни тим РТС-а се бавио другим сегментима визуелног идентитета фестивала.

Обавили су изврстан рад на пословима израде телевизијске графике, АР графике и потписа на разгледницама, које су такође урађене у сопственој производњи.

Што тиче ЛЕД екрана, РТС је максимално искористио своје капацитете од 100 квадрата ЛЕД панела, који су били уграђени у Студио 8 и 9, а наш партнер на пројекту Skymusic production је у саму сцену уградио још 398 квадрата ЛЕД-а које РТС не поседује.

РТС поседује 60 глава робо-расвете, а на сцени је било укупно 308 робо глава, што значи да је Skymusic production додао још 248.

Такође додајемо да нам је на коришћење, без финансијске надокнаде продукција "Филминг" уступила подни ЛЕД екран од 64 квадрата и сферни ЛЕД екран од 16 квадрата, а ЛЕД коцке – столове за студио 9, продукција "Emotion".

Ове продукције су РТС-у изашле у сусрет у жељи да наш фестивал буде што бољи, јер су препознале његов национални значај.

Каква је ситуација у сектору Костим, господин Кланшчек би требало да зна, али подсећања ради, РТС има само три костимографа запослена у сталном радном односу и једног на привремено-повременим пословима.

Они покривају производњу свих програма у оквиру РТС-а.

Ангажовање два спољна костимографа реализовано је по цени једног костимографа, а у складу са важећим тарифником РТС-а.

Што се тиче плесача, прошлогодишњи победник Лука Блек наступио је са четворо плесача из Словеније са којима је и био у Ливерпулу прошле године, а укупан трошак њиховог боравка у Београду за две ноћи, а не за седам како тврди Кланшчек, коштао је РТС 140.000 динара (превоз и два ноћења у хотелу). Сви они су желели да дођу на наш фестивал и то без хонорара.

Да би се припремио фестивал овог ранга, потребни су месеци рада и потпуне посвећености - физичке, креативне и менталне.

Када би се на пројекту ПЗЕ ангажовали искључиво капацитети РТС-а, била би угрожена производња свих осталих програма наше телевизије – Информативног, Културно-уметничког, Забавног и Образовно-научног.

Уместо што годинама лови вештице у Песми за Евровизију, Кланшчек би могао да обавести јавност, шта је њега квалификовало да буде уметнички директор "Београдског пролећа", или ако је лакше, ко га је квалификовао.

Нека обавести јавност и чије он паре троши на "Пролеће". Не би било лоше и да покаже резултате гласања.

Да му помогнемо, подсећамо га да је у прво обновљено "Пролеће", РТС уложио око 50.000 евра и да је оно емитовано на Првом програму, пошто је Кланшчек слагао директора програма да је то одобрио генерални дирктор, коначно и да је гледаност "његовог" фестивала била много мања од Песме за Евровизију.

Пошто је прво Кланшчеково "Пролеће" оценио као изузетно неуспело, менаџмент РТС-а је одлучио да се више не бави њиме.

Био је то довољан разлог да започне Кланшчеков лов на вештице у Песми за Евровизију.