Читај ми!

У чему је значај председавања Глобалном партнерству за вештачку интелигенцију

У наредне три године Србија ће бити председавајућа Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију – међународне организације које настоји да успостави стандарде и правила развоја вештачке интелигенције. Глобално партнерство основано је 2020. године, на инцијативу председника Француске Емануела Макрона и премијера Канаде Џастина Тридоа. Очекује се и да крајем године наша земља буде домаћин Самита о вештачкој интелигенцији.

Србија је пре нешто више од годину дана постала једна од 29 чланица Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију. Наредне три године ће председавати и копредседавати.

Стефан Баџа, саветник у Кабинету председнице Владе, рекао је за РТС да је Србија била прва земља из региона која је постала чланица Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију пре више од годину дана.

"Ми смо тада постали чланица консензусом и самим чланством у организацији доказано је да је Србија већ доста урадила у тој области и да на добар и одговоран начин развија вештачку интелигенцију. Сада смо добили ту велику прилику, имамо част да преседавамо и копредседавамо организацији. Ми смо великом већином гласова добили то, што показује да су земље попут оснивача, попут Француске, Канаде, Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Немачке, подржале Србију да води ову организацију", рекао је Баџа за РТС.

Истиче да је за ту организацију важно то што ради на успостављању регулативе и примене вештачке интелигенције и развоја у овој области.

"Последњих година ова област се изузетно брзо развија глобално и оно што је најчешћа дискусија – на који начин се примењију технологије и на који начин ће да се регулише њихово развијање у одређеним земљама. Сада је већ Европска унија кренула са регулативом, тако да је нама важно да смо за столом када се одлучује о томе на који начин ће да се регулише област и на који начин ће да се примењује технологија", навео је Баџа.

Додаје да ће Србија имати част да крајем године на самиту угости министре из свих земаља чланица, постави агенду о чему ће се дискутовати и на који начин ће се развијати вештачка интелигенција у ближој будућности.

"Да прикажемо целом свету на који начин ми то радимо и да повежамо наше компаније и институције са глобалним институцијама. Још је значајно истаћи да у земље чланице ове организације Србија извози преко 95 одсто услуга у вредности скоро три и по милијарде евра", рекао је Баџа.

Ради се на стратегији развоја до 2030. године

Србија поседује стратегију развоја вештачке интелигенције до 2025. године, а недавно је формирана Радна група за формирање нове стратегије развоја до 2030.

"Србија је била међу првим земљама у југоисточној Европи која је 2019. године донела Стратегију за развој вештачке интелигенције и неки од најзначајнијих резултата су оснивање Института за вештачку интелигенцију 2021. године, пуштање Суперкомпјутер платформе у Крагујевцу коју је пустио председник Републике Александар Вучић 2021. године у рад, за коју смо добили награду ВЦД-а за једну од најбољих иновација. Због промена које су се десиле у области вештачке интелигенције последњих годину дана појавом Chat GPT3 и сличних технологија одлучили смо да ажурирамо ову стратегију и да направимо још амбициозније циљеве за 2030. годину и сада планирамо да усвојимо ову стратегију у наредних месец и по дана", рекао је саветник у кабинету Ане Брнабић.

Оно што јесте битно је да је Радна група формирана већ у децембру и да ће ово бити једна од првих стратегија које ће усвојити нова влада, додао је Баџа.

Изазови с којима се Србија суочава на пољу вештачке интелигенције 

Стефан Баџа сматра да је Србија јако добро место за развој технологије јер има јако талантоване људе, добре инжењере, а доста је урађено и на нивоу регулативе образовања како би се омогућио бржи развој.

"Оно што су изазови јесу доступност података и сређеност ИКТ инфраструктуре, поготово у јавном сектору. Ми сада радимо доста на томе да се то среди у здравству, у неким секторима попут енергетике где већ имамо јако добре базе података, јер је то најважније – да имате јако добро сређене податке да бисте примењивали ову технологију. Тако да су изазови инфраструктурни", навео је Баџа.

Истиче да се због тога сада купује нови суперкомпјутер за 30 милиона евра како би се омогућило да се технологија што брже развија.

"Постоје изазови у примени и у привреди. Ту у сарадњи са Центром за дигиталну трансформацију Привредне коморе Србије радимо на едукацији фирми", додао је саветник у Кабинету премијерке.

понедељак, 18. новембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње