Годишњица првих великих демонстрација против владавине Слободана Милошевића

Демонстрације 9. марта, у организацији Српског покрета обнове под слоганом "Митинг против петокраке", биле су почетак уличних протеста опозиције у Србији на које је власт одговорила силом.

Била је то побуна против режима и уређивачке политике државне телевизије, која је тада први пут названа "ТВ Бастиљом".

Главни захтев упућен власти била је смена генералног директора РТС-а Душана Митевића и још четворице уредника због увредљивих коментара на рачун опозиције.

Демонстрације су биле забрањене, па је полиција од раног јутра блокирала прилазе Београду, у намери да спречи долазак присталица опозиције из унутрашњости земље.

Упркос томе, на Тргу републике се окупило око 100.000 грађана, а око поднева полиција је кренула у разбијање демонстрација из Француске улице и с платоа испред Филозофског факултета.

Лидери опозиције склонили су се у Народно позориште, а врата им је отворила тадашња управница позоришта Вида Огњеновић. 

Позив на "јуриш" са балкона Народног позоришта

Док су се са терасе Народног позоришта лидери опозиције обраћали демонстрантима, полиција је стезала обруч и покушавала да растера грађане огромним количинама сузавца, воденим топовима, гуменим мецима, коњицом.

Демонстранти су пружали отпор, па су убрзо почели вишечасовни сукоби са полицијом.

На пребијање демонстраната, лидер СПО-а Вук Драшковић одговорио је позивом на "јуриш" са балкона позоришта. 

Ватрено оружје, тенкови и две жртве

У сукобима полиције и демонстраната повређено је више од 200 људи, а у Масариковој улици, док је бежао од демонстраната, живот је изгубио полицајац Недељко Косовић.

Нешто касније, полиција је употребила ватрено оружје и том приликом је страдао седамнаестогодишњи Бранивој Милиновић.

Лидер СПО-а Вук Драшковић је ухапшен, а забрањен је рад Телевизији Студио Б и Радију Б92. Слободан Милошевић демонстранте је назвао "снагама хаоса и безумља".

Хапшење лидера СПО изазвало је револт студената који су из Студентског града кренули ка Теразијама.

Полиција је студенте дочекала на Бранковом мосту, поново су употребљени сузавац и палице, а пошто су они поседали на асфалт, акција полиције је убрзо прекинута.

Те вечери, око 20 часова, на улице Београда први пут после Другог светског рата изашли су тенкови, а одлуку о томе донело је колективно руководство, Председништво бивше СФРЈ.

Протести неколико хиљада студената и грађана, настављени су на Теразијама све до 14. марта, када су Драшковић и сви ухапшени ослобођени, а Скупштина Србије усвојила оставке директора РТС-а и министра унутрашњих послова Радмила Богдановића, а телевизија Студио Б и Радио Б92 су наставили са радом.