Лажни доктори, патронажне сестре и психотерапеути – уместо провере слепо верујемо рекламама

Дан након што је у Београду ухапшена жена због сумње да је фалсификовала диплому и бавила се надрилекарством, из Ниша је стигла вест – полиција је добила пријаву против наводно "лажне патронажне сестре" која је путем друштвених мрежа и свог удружења делила савете трудницама и породиљама.

Специјалиста пластичне хирургије доктор Маријан Новаковић каже да пацијент пре одласка код лекара треба да провери да ли је он довољно квалификован.

“Не можете главом у зид отићи у неку ординацију, а да не знате да ли је тај ко пружа ту услугу адекватно квалификован, едукован за то. Сваки лекар у Србији, и лекар опште праксе и супспецијалиста, има лиценцију на којој пише поред броја и за шта је лиценциран”, наводи Новаковић.

У овом случају је надлежна Стоматолошка комора, али доктор истиче да постоји и Лекарска комора.

“И једна и друга могу да реагују на неки начин против таквих прекршајних дела, злочина, не знам како да га назовем најтежим речима, јер стварно је недопустиво да се такве ствари дешавају”, поручује Новаковић.

Некада смо веровали препорукама, данас лекаре бирамо на друштвеним мрежама

Раније смо веровали препорукама “од уста до уста”, а данас и лекаре бирамо на друштвеним мрежама.

“Управо те друштвене мреже и праве проблем, јер сви они се најчешће на друштвеним мрежама, кроз неке такозване акције, јефтиније овог месеца, ове недеље, сви се на неки начин за то закаче. И онда мање провере да ли та ординација стварно постоји и у АПР-у, да ли је регистрована за пружање одређених делатности из медицине”, истиче Новаковић.

Доктор објашњава да онај ко има диплому Стоматолошког факултета може да се бави естетском медицином, али само у периоралној регији – односно око усана.

“Стоматолози су тврдили да њихови протетски радови некада не могу довољно да попуне и издигну усну, рецимо горњу, и онда да им се дозволи да мало још филерима то дораде да би та њихова услуга била комплетна. Али не и у другим случајима”, указује Новаковић.

Објашњава да им није дозвољено ни да раде са другим средствима осим са филерима, а да се данас искључиво користе природни као што је хијалурон.

Младима циљ да ураде неки естетски захват, рекламе са попустима им посебно примамљиве

Говорећи о томе зашто смо склони да верујемо свему што је на друштвеним мрежама без неке детаљније провере, психотерапует Јована Стојковић каже да је то највећи проблем међу младима.

“Нажалост, посебно млади некако се повргну томе да траже све те захвате, па чак и психотерапеутске услуге преко Инстаграма и разних друштвених мрежа. Да не причамо о томе да их разни њихови идоли рекламирају, па онда ту иде и акција, снижене цене, поготово када су значајни празници као што је Осми март”, наводи Стојковићева.

Истиче да ради са адолесцентима, као и да им је један од приоритетних циљева да чим напуне 18 година ураде неки захват на свом лицу или телу, па су им због тога примамљиве рекламе са попустима на одређене услуге како би то себи могли и да приуште.

Поред тога, они верују и коментарима који се налазе на одређеном сајту или испод рекламе.

“Људи иду за инстант решењима, ретко ко проверава лиценце, да ли неко има отворену фирму. Треба, наравно, пре тога отићи на консултације, видети радове те особе пре тога, тако да некако све ово треба да нас упозори за убудуће код кога идемо, коме се јављамо и коме се препуштамо у сваком смислу”, наглашава Стојковићева.

"Цена не треба да буде примарна у одлуци"

На питање да ли цена треба да нам буде први знак упозорења ако је драстична разлика у односу на друге ординације, доктор Новаковић подсећа на изреку “нисам довољно богат да купујем јефтине ствари”.

“Тако да им ја саветујем да се не каче на то, да та цена буде примарна у њиховој одлуци”, додаје доктор.

Указује да њега често пацијенти питају да им покаже раније радове, као и да је то препоручљиво.

“Код нас у естетској хирургији, као делу пластичне хирургије, јако је битно сликање. У сваком озбиљном уџбенику пластично-реконструктивне или естетске хирургије имате на почетку уводно поглавље, фотографисање, пре и после. Јер то је нама јако важно питање као судско-медицински елемент данас, сутра, ако се користи код незадовољних пацијената”, указује Новаковић.

Зашто верујемо лајф коучима

Последњих година сведочимо и појави наводних психотерапеута, водича, лајф коуча на друштвеним мрежама.

“Наши људи често не знају разлику између психолога и психотерапеута. Дипломирани психолог је особа која је завршила основне студије. Међутим, особа која жели да се бави психотерапијом је у обавези, у зависности од одређеног модалитета који одабере, а који обично траје минимум четири године, да има и супервизијски рад и лични рад на себи. То је основна и велика разлика између дипломираног психолога и психотерапеута, а то је још четири године едукације”, наводи Стојковићева.

Ипак, има и оних који немају никакву врсту образовања у том смислу, али сматрају да треба да утичу на животе других и да их мотивишу. Стојковићева наводи да то може да буде изузетно опасно.

“Нека истраживања говоре да уколико је психотерапија лоша завршена, да може довести и до суицида и до још веће депресије. Чак имамо и нека стања која су контраиндикована да се у том моменту ради психотерапија”, објашњава Стојковићева.

Објашњава да и лиценце психотерапеута могу да се провере.

“То морају бити европски сертификовани модалитети, а не неки који су као лајф коучи. Поред тога и да ли особа има отворену фирму, да се не држи психотерапија у кућним условима, онлајн искључиво. Тако да то су неки први кораци”, указује Стојковићева.

За крај, доктор Новаковић је дао савет како треба се поступамо уколико желимо да се подвргнемо неком захвату.

“Треба да се пре свега добро распитате ко то ради, са којим средствима ради и то у правилнику пише, не може се радити са било којим средствима, то морају бити средства која имају дозволу АЛИМС-а, наше Агенције за лекове и медицинска средства. Мора само у здравственим установама да се ради, ни у каквим салонима”, поручује доктор Новаковић.