Бивши изасланик ЕУ за КиМ Петрич: Књига је порука за грађане Србије – морате да постане део ЕУ

У згради која је деведесетих година била Петричева резиденција у Београду, публици је представио своје друго дело преведено на српски језик.

Сећања на дане које је провео као амбасадор Аустрије у Србији, а затим и изасланик Брисела за Космет нашла су своје место између корица.

Али не само то – своје дипломатско искуство укрстио је са процесима развоја светског поретка, након завршетка Хладног рата.

"Када сам писао књигу, дошао сам до закључка да је ово можда и моја политичка биографија, јер сам живео кроз то време. Са југа сам Аустрије, припадник словеначке мањине. Инспирисала ме је младост, током које сам се питао зашто говоримо словеначки језик са обе стране границе, а сматрамо се непријатељим", истиче Волфганг Петрич, аутор књиге "Смена епоха – наш дигитално ауторитарни свет".

Петрич сматра да је реч о последицама Хладног рата.

"Распад Југославије је био упозоравајући, али и сигнал да ствари неће остати какве су биле. На почетку деведесетих година имали смо оптимизам. Сада имамо ситуацију поликризе", указује Петрич.

"Србија да постане део ЕУ"

У књизи која је у Бечу издата пре неколико година, оценио је да се у политици и економији суочавамо са брзим променама. Српско издање допунио је есејем, написаним по почетку рата у Украјини. 

"Допуњеним српским издањем желео сам да поручим грађанима Србије да постоји много више од косовског питања, бројне могућности и да би Србија као највећа и најважнија земља у региону, ако би се фокусирала на њих, могла да буде доминантна. Ваша добробит не зависи толико много од Косова, знам да је то за вас емотивно и историјско питање и то поштујем. Сматрам да Србија мора да погледа даље и постане део ЕУ", сматра Петрич.

Важно је, каже, и да се нађе фер решење које ће помоћи Србима на северу КиМ, као и онима јужно да имају бољи живот.

"Потребно вин-вин решење"

Сличан став изнео је и његов дугогодишњи сарадник из Вашингтона Кристофер Хил. Садашњи амерички амбасадор присетио се и дана у Рамбујеу, када су пре тачно 25 година почели преговори.

"Погрешио сам када сам у време Рамбујеа мислио да сви желе у ЕУ и да под тим околностима никога неће бити брига за границе. За Косово је потребно решење које ће бити вин-вин, а не оно којим ће се људи притискати да нешто ураде. Треба причати, преговарати, гледати на младе људе и њихову будућност, као и да Србија постане део Европе и допринесе да буде јача", истиче Хил.

Јачање демократских институција, правила и регулација, Волфганг поставља као императив.

"Треба да разумемо да нове технологије представљају велики изазов. Њима треба управљати, али не дозволити да буду импулс за ауторитарне власти", поручује Петрич.