Деца преступници – жртве или насилници којима треба судити као одраслима

Да ли је казна само гашење пожара? Где су оманули породица, школа, друштво? Када се проблем не препозна на време – решава се на оптуженичкој клупи, поручују стручњаци.

Доктор политичких наука у области социјалне политике и социјалног рада Јована Шкорић каже да велики део испитаника сматра да је малолетне починиоце кривичних дела потребно издвојити из друштва.

"Сматрају да они немају капацитет за промену. То је све оно што је супротно оном за шта се ми залажемо – да је рад са том децом најефикаснији и једини вид решења. Чак неки иду толико далеко да сматрају да је малолетницима потребно судити као одраслима", каже Шкорић.

"Близу 10 одсто малолетника починиоци кривичног дела тешка телесна повреда"

Због учињених кривичних дела током 2022. године, осуђено је 1.213 малолетника.

Проф. др Александар Југовић каже да од свих починилаца кривичног дела тешка телесна повреда у Србији, близу 10 одсто су малолетници. 

"Наредни забрињавајући податак јесте кривично дело лакше телесне повреде – чак 14 одсто (су малолетници), и кривично дело тешке крађе – 11,5 одсто су малолетници који су кривично санкционисани за ово дело. Оно што буди додатну бригу – то је кривично дело разбојништва, што је, само по себи, тешко кривично дело", наводи Југовић.

Педагог: Малолетници у поправним домовима би требало да добију шансу

Због година, малолетници не могу кривично да одговарају. Већина испитаника сматра да старосну границу треба спустити на 12 година и да би требало да им се суди као одраслима.

Специјални педагог и бивши начелник Казнено-поправног завода у Ваљеву Слободан Арсенијевић каже да су Васпитно-поправни дом у Крушевцу и КПЗ "Ваљево" последња шанса да се појединим малолетницима помогне.

"И они би требало да добију шансу. Али не само у затвору. Потребно је и у оквиру постпеналног прихвата да добију шансу", истиче Арсенијевић.

Јурић: То нису деца која врше насиље, већ врло погрешно испољавају бол и немоћ

Игор Јурић, директор Центра за несталу и злостављану децу и оснивач Фондације "Тијана Јурић" каже да не сме да се занемари чињеница да та деца имају неки проблем.

"То нису деца која врше насиље, него вриште на један врло врло ружан начин. Дакле, врло погрешно испољавају своју бол, немоћ, тугу и занемареност. Ми желимо да ту децу вратимо у систем и нама је сада потребна подршка", закључује Јурић.

Не постоји чаробан штапић који би проблем решио преко ноћи. Али, ако се ништа не предузме, та деца тону дубље у криминал из којег тешко могу да изађу.