Школарине на испиту - који факултети ће их повећати од октобра и зашто
Најава повећања школарина на више факултета од октобра изазвала је буру реакција. Док студенти постављају питање финансијске приступачности високог образовања, факултети тврде: поскупљење је неопходно, зарад квалитета образовања и услова рада. Неки су већ одустали од повећања, а остале, надлежно министарство позива да још једном размисле.
Од десет факултета Универзитета у Београду, колико их је најавило повећање школарине, први је одустао Факултет политичких наука, после протеста студената.
Маргарета Смиљанић из СКОНУС-а каже да је школарина само један од финансијских издатака који породица пружа младој особи да би студирала.
"Ако неко долази у други град он мора да обезбеди себи и смештај и храну, а то је све након короне доста скупље и из тог разлога сматрамо да би факултети и њихови професори требали да имају емпатије према младима и да утичу на то да школарине остану исте како би се велики број средњошколаца одлучио за даље образовање, уписивање факултета", рекла је Смиљнићева.
На неким факултетима су изненађени реакцијом на најаву поскупљења школарина - кажу и да су много веће повећања била претходних година. Сада су од 4.000 до 30.000 динара. Ипак, за неке студијске програме и двоструко скупље, у еврима.
Од октобра шест факултета Универзитета у Новом Саду планира да повећа школарине на неким програмима. Највише Економски факултет, на програму мастер студија Напредна аналитика података у бизнису и то са садашњих 114.000 динара за држављане и 2.100 евра за странце, на 5.000 евра за све.
На Економском факултету у Београду кажу да су одлуку донели водећи рачуна о материјалном положају студената.
"Одлуку је донео Савет Екоммског факултета и школарина је усклађена за 5,9 процената, што значи да нема говора о реалном повећању школарине већ је извршено само усклађивање у коме је економски факултет чак преузео један део терета на себе у договору са студентима“, рекла је Жаклина Стојановић, декан Економског факултета.
Учитељски факултет на мађарском језику у Суботици повећава школарине за домаће студенте, а, занимљиво, смањује за странце. Од 42 бруцоша уписаних 2023. године, само пет је самофинансирајућих, и тако је већ годинама.
"Ових 50.000 динара за самофинансирајуће студенте наплаћујемо од 2006. од када је основан факултет. Значи, од тада нисмо подизали цене. За стране студенте до сада је школарина била 2.300 евра, али пошто желимо да буде атрактивније и да студенти дођу из Карпатског базена у Суботицу - ми бисмо то смањили на 1.300 евра“, рекао је проф. др Саболч Халаши, продекан за међународну сарадњу Учитељског факултета у Суботици.
Министарство просвете позвало је високошколске установе, које су донеле или су у поступку доношења одлуке о повећању школарина за самофинансирајуће студенте, да још једном преиспитају оправданост своје одлуке.
Коментари